Rak uretre je redak maligni tumor koji nastaje u ćelijama mokraćne cevi kroz koju urin izlazi iz bešike. Krv u mokraći, bol ili teškoće pri mokrenju, neuobičajen iscedak ili opipljiva masa mogu zahtevati dodatna ispitivanja. Dijagnoza podrazumeva urološku procenu i histološku potvrdu sumnjive promene.
Rak uretre je retka vrsta raka koja nastaje u ćelijama cevaste strukture mokraćnih puteva koja se naziva uretra. Uretra je kanal koji polazi od mokraćne bešike i omogućava izbacivanje mokraće iz organizma. Ova vrsta raka obično nastaje kada ćelije koje oblažu uretru počnu nekontrolisano da rastu i dovedu do stvaranja tumora. Uretra, koja ima različitu anatomsku građu kod žena i kod muškaraca, ima određene faktore rizika za razvoj raka. Rak uretre, ako se ne primeti u ranoj fazi, ima tendenciju da se proširi na okolna tkiva i organe.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je uretra?
Uretra, važan deo urinarnog sistema, jeste cevasta struktura koja omogućava izbacivanje mokraće iz organizma. Polazi od mokraćne bešike i posreduje u odvođenju mokraće u spoljašnju sredinu. Ovaj kanal se razlikuje u ženskoj i muškoj anatomiji. Kod žena je uretra kraća (u proseku 3–4 cm) i koristi se samo za izbacivanje mokraće, dok je kod muškaraca uretra duža (u proseku 20 cm) i učestvuje u prenosu i mokraće i semena. Kod muškaraca uretra prolazi kroz prostatu i penis i izlazi u spoljašnju sredinu. Kod žena se otvara neposredno iznad vagine, na mestu koje se naziva otvor uretre. Unutrašnja površina uretre obložena je osetljivim slojem sluzokože. On obezbeđuje zaštitu od infekcija ili iritacije duž puta kojim prolazi mokraća. Ipak, uretra je struktura osetljiva na različite bolesti. Naročito stanja kao što su infekcije, kamenci i tumori mogu dovesti do oštećenja uretre. Uretra može biti zahvaćena i polno prenosivim bolestima. Ako se ova stanja ne leče, mogu dovesti do ozbiljnijih komplikacija.
Šta je rak uretre?
To je retka vrsta raka koja nastaje abnormalnim i nekontrolisanim umnožavanjem ćelija koje oblažu uretru. Rak, koji obično počinje u epitelnim ćelijama koje oblažu unutrašnju površinu uretre, vremenom se može proširiti na okolna tkiva i organe. Rak uretre je češći kod muškaraca nego kod žena. Kod muškaraca može zahvatiti uretru u predelu prostate, dok kod žena može nastati u predelima povezanim sa vaginom. Rak uretre se najčešće klasifikuje u dve glavne vrste koje se nazivaju karcinom pločastih ćelija i karcinom prelaznog epitela. Karcinom pločastih ćelija češće se javlja u donjem delu uretre, u predelima blizu spoljašnjeg otvora. Karcinom prelaznog epitela razvija se u unutrašnjim delovima. U retkim slučajevima u uretri se može javiti i vrsta koja se naziva adenokarcinom.
Koji su simptomi raka uretre?
U ranoj fazi možda neće davati simptome. Međutim, kako bolest napreduje, simptomi koji zahvataju uretru i okolna tkiva postaju izraženiji. Simptomi obično počinju tegobama koje se osećaju tokom mokrenja i abnormalnostima u predelu uretre. Suženje mlaza mokraće, krvarenje, bol ili osećaj peckanja spadaju u najčešće simptome. U nekim slučajevima može se primetiti otvrdla masa ili otok na uretri. Ovi simptomi se mogu zameniti sa infekcijom ili drugim urološkim problemom. Zato je za tačnu dijagnozu neophodno obratiti se lekaru. Simptomi raka uretre mogu se navesti ovako:
- Bol i peckanje pri mokrenju: Osećaj peckanja ili bol tokom mokrenja može biti jedan od prvih simptoma raka uretre.
- Krv u mokraći (hematurija): Vidljiva krv u mokraći ili mikroskopska krv otkrivena analizom urina.
- Suženje mlaza mokraće ili napinjanje: Slabljenje mlaza mokraće ili potpuno začepljenje.
- Krvarenje ili iscedak iz uretre: Abnormalno krvarenje ili žućkasto-beli iscedak iz otvora uretre.
- Masa u predelu uretre ili karlice: Otvrdnuće ili masa koja se pipa oko uretre.
- Bol u predelu karlice: Stalan bol ili osećaj nelagodnosti u donjem delu stomaka ili preponama.
- Česta potreba za mokrenjem: Povećana učestalost mokrenja, pri čemu se svaki put izluči mala količina mokraće.
- Otok ili osetljivost uretre: Vidljiv otok i osetljivost na otvoru uretre.
- Ponavljane infekcije mokraćnih puteva: Hronična infekcija mokraćnih puteva može se razviti u vezi sa rakom uretre.
Kako se dijagnostikuje rak uretre?
Dijagnoza se postavlja pažljivom procenom tegoba pacijenta i nizom dijagnostičkih testova. Osnovni cilj dijagnostike raka uretre je da se precizno utvrde prisustvo, proširenost i vrsta bolesti i sačini odgovarajući plan lečenja. Lekar najpre ispituje simptome kao što su otežano mokrenje, krv u mokraći, bol ili iscedak iz uretre. Tokom fizičkog pregleda proverava se da li postoji masa, otok ili osetljivost oko uretre. Kod žena se može uraditi vaginalni pregled, a kod muškaraca pregled prostate. U zavisnosti od nalaza, lekar može zatražiti sledeće testove:
- Analiza urina: U mokraći se traže krv, znaci infekcije ili prisustvo kancerskih ćelija.
- Citologija urina: Uzorak mokraće se pregleda pod mikroskopom kako bi se otkrilo prisustvo abnormalnih ili kancerskih ćelija.
- Ultrazvuk: Koristi se za otkrivanje abnormalnosti u uretri i mokraćnoj bešici.
- Kompjuterizovana tomografija (CT): Pruža detaljne snimke radi procene da li se rak proširio na okolna tkiva ili limfne čvorove.
- Magnetna rezonanca (MRI): Koristi se za jasniji prikaz mekih tkiva i pomaže u određivanju veličine, položaja i proširenosti tumora.
- Endoskopski pregled (cistoskopija): Cistoskopija je procedura koja se koristi za pregled uretre i mokraćne bešike. Tokom ove procedure unutrašnjost uretre detaljno se pregleda tankom kamerom. Po potrebi se tokom procedure uzima uzorak tkiva za biopsiju.
- Biopsija: Definitivna dijagnoza postavlja se pregledom uzorka tkiva uzetog biopsijom pod mikroskopom. Biopsija je, pored potvrđivanja prisustva kancerskih ćelija, važna i za određivanje vrste i stepena raka.
- Procena limfnih čvorova: Radi procene mogućnosti da se rak proširio na limfne čvorove može se uraditi biopsija ili pregled limfnih čvorova.
- Analize krvi: Analize krvi mogu se koristiti za procenu opšteg zdravstvenog stanja pacijenta i planiranje lečenja.
Zašto nastaje rak uretre?
Nastaje kao posledica abnormalnog rasta i umnožavanja ćelija koje oblažu uretru usled genetskih mutacija. Iako tačni uzroci nisu u potpunosti poznati, neki faktori rizika mogu uticati na razvoj bolesti. Hronične infekcije i stalna iritacija uretre mogu dovesti do oštećenja ćelija i pogodovati nastanku raka. Polno prenosive infekcije, kao što je humani papiloma virus (HPV), takođe spadaju u faktore rizika. Ranije preležan rak mokraćne bešike ili bubrega može povećati verovatnoću razvoja raka uretre. Pored toga, slabost imunskog sistema i starija životna dob predstavljaju druge važne faktore rizika.
Kako se leči rak uretre?
Lečenje se planira u zavisnosti od vrste raka, stadijuma, veličine, dela uretre koji je zahvaćen i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Lečenje raka uretre obično obuhvata kombinaciju metoda kao što su hirurgija, radioterapija i hemioterapija. Kod slučajeva otkrivenih u ranoj fazi lečenje se može sprovesti manje invazivnim metodama. U uznapredovalim stadijumima mogu biti potrebni agresivniji pristupi.
Uređivački odbor Anadolu Medical Center
Lekari oblasti „Urologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je rak uretre?
Rak uretre razvija se u ćelijama koje oblažu mokraćnu cev kroz koju urin izlazi iz bešike. Redak je i može zahvatiti različite anatomske delove kod žena i muškaraca, što utiče na simptome i plan lečenja. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji simptomi se mogu javiti?
Mogu se javiti krv u mokraći, pečenje ili nelagodnost pri mokrenju, slabiji mlaz, otežano pražnjenje bešike, neuobičajen iscedak ili masa. Ovi simptomi češće imaju druge uzroke, ali ih treba ispitati ako traju. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako se postavlja dijagnoza?
Urolog procenjuje simptome i obavlja klinički pregled. Endoskopski pregled mokraćnih puteva i biopsija mogu biti potrebni za potvrdu dijagnoze. Snimanja se zatim koriste za procenu eventualne proširenosti bolesti. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koje mogućnosti lečenja postoje?
Lečenje zavisi od stadijuma, mesta i histološkog tipa tumora. Može uključiti lokalnu ili opsežniju hirurgiju, radioterapiju, hemoterapiju ili kombinaciju više metoda. Odluka se obično donosi u multidisciplinarnom timu. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.