Rak peritoneuma može nastati primarno iz potrbušnice ili, češće, predstavljati širenje malignog tumora iz drugog organa. Može izazvati povećanje obima stomaka, ascites, bol, digestivne tegobe ili gubitak težine. Dijagnostika i lečenje zavise od porekla tumora, histološkog tipa i njegove proširenosti.
Rak peritoneuma, u medicinskoj terminologiji poznat kao peritonealni karcinom, predstavlja maligno oboljenje opne (peritoneuma) koja obavija trbušnu duplju. Peritoneum je tanak sloj opne koji štiti organe u trbuhu i omogućava im da ostanu na svom mestu. Ova vrsta raka najčešće nastaje iz ćelija na unutrašnjoj površini peritoneuma. Rak peritoneuma je redak oblik raka koji se obično kasno dijagnostikuje. Peritonealni karcinom se najčešće razvija kao sekundarni (metastatski) rak, kao posledica širenja drugih vrsta raka, ali se retko može javiti i kao primarni rak.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je rak peritoneuma?
Peritoneum je tanak i elastičan sloj opne koji obavija i štiti organe u trbuhu i sprečava njihovo pomeranje. Peritonealni karcinom obično počinje nekontrolisanim umnožavanjem ćelija peritoneuma. Vremenom dovodi do stvaranja tumora od malignih ćelija koje se šire po trbušnoj regiji. Rak peritoneuma, kao redak oblik raka, najčešće se javlja kao metastatski rak koji nastaje širenjem drugih vrsta raka u trbušnu regiju. Ipak, iako retko, peritonealni karcinom može nastati i kao primarni rak. Rak peritoneuma u početku obično ne daje izražene simptome. Zbog toga se u većini slučajeva dijagnoza postavlja kasno. Simptomi se uglavnom javljaju kako bolest napreduje i ispoljavaju se opštim simptomima raka, kao što su bol u trbuhu, otok i gubitak telesne mase. Peritonealni karcinom se često može pomešati sa vrstom raka koja se zove mezoteliom, jer oba potiču od tkiva peritoneuma. Međutim, mezoteliom najčešće zahvata plućnu maramicu i srčanu kesu, dok je peritonealni karcinom povezan isključivo sa peritoneumom.
Koji su simptomi raka peritoneuma?
U ranim stadijumima obično ne daje izražene simptome. Zbog toga se kod većine pacijenata bolest uočava tek kada uznapreduje. Simptomi raka peritoneuma mogu se razlikovati u zavisnosti od područja na koje se rak proširio i od toga koliko je narastao. Na početku pacijenti mogu imati blage probleme sa varenjem ili osećaj nelagodnosti u trbuhu. Međutim, kako bolest napreduje, javljaju se ozbiljniji simptomi. Simptomi raka peritoneuma mogu se navesti na sledeći način:
- Bol i otok u trbuhu: Jedan od najčešćih simptoma raka peritoneuma jeste bol i otok. Širenje malignih ćelija po peritoneumu može dovesti do pritiska na organe, a time i do osećaja nelagodnosti. Ovaj otok postaje izraženiji u kasnijim stadijumima.
- Gubitak apetita i telesne mase: Sa napredovanjem raka može se javiti gubitak apetita. Ovo stanje, u kombinaciji sa poremećenim metabolizmom u organizmu i mučninom, dovodi do gubitka telesne mase. Nenamerni gubitak telesne mase može biti znak širenja raka i narušene sposobnosti organizma da prerađuje hranljive materije.
- Problemi sa varenjem: Otok u trbušnoj regiji, zbog pritiska tumora na sistem organa za varenje, može dovesti do zatvora, nadimanja, mučnine i povraćanja. Ovi simptomi mogu biti izraženiji naročito posle obroka.
- Umor i malaksalost: Rak peritoneuma može uticati na opšte zdravstveno stanje organizma, pa pacijenti mogu osećati stalni umor i malaksalost. Ovo stanje može biti posledica metaboličkih poremećaja koje izaziva rak i smanjenog kapaciteta organizma za proizvodnju energije.
- Loš ukus u ustima i otežano disanje: Pod uticajem raka mogu se javiti simptomi kao što su osećaj lošeg ukusa u ustima i otežano disanje. Ovi simptomi mogu dodatno otežati ishranu pacijenata.
- Žutica (žuta prebojenost kože i očiju): Usled zahvatanja jetre može doći do nakupljanja bilirubina u organizmu. To može dovesti do žute prebojenosti kože i očiju (žutice). Žutica je simptom koji se obično javlja u uznapredovalim stadijumima.
- Nakupljanje tečnosti (ascites): Širenje raka po peritoneumu može izazvati nakupljanje tečnosti u trbušnoj duplji. To stvara veliki otok i osećaj nelagodnosti u trbuhu. Pored toga, ovo nakupljanje tečnosti može dovesti do simptoma kao što su otežano disanje i otoci (edemi) nogu.
- Pojačanje bola: Kako rak raste, bol u trbuhu može postati jak. Naročito u stadijumima kada se rak proširi na okolna tkiva, bol može postati nepodnošljiv.
- Krvarenje: Maligne ćelije na peritoneumu, vršeći pritisak na okolna tkiva, mogu izazvati krvarenja i infekcije. Ovo stanje se može ispoljiti spoljašnjim krvarenjem (na primer, krv u stolici) ili u vidu unutrašnjeg krvarenja.
Zbog čega nastaje rak peritoneuma?
Najčešće je povezan sa širenjem raka iz drugih organa u trbušnu regiju. Tačan uzrok raka peritoneuma nije u potpunosti poznat. Smatra se da u razvoju ove bolesti ulogu imaju različiti genetski, sredinski i hormonski faktori. Primarni rak peritoneuma obično počinje nekontrolisanim rastom ćelija peritoneuma usled genetskih mutacija. Ove ćelije vremenom postaju maligne i šire se po peritoneumu. Ipak, rak peritoneuma se najčešće razvija zbog raka koji se širi iz drugih organa. Na primer, rak jajnika, rak želuca, rak debelog creva ili rak pankreasa mogu se vremenom proširiti na peritoneum i dovesti do peritonealnog karcinoma. Neki genetski faktori mogu povećati rizik od razvoja ovih vrsta raka. Kod osoba sa porodičnom istorijom raka peritoneuma ili drugih vrsta raka verovatnoća pojave ove bolesti može biti veća. Pored toga, neke bolesti i problemi imunskog sistema takođe mogu uticati na razvoj raka peritoneuma. I hormoni mogu uticati na razvoj raka peritoneuma. Naročito promene nivoa hormona kod žena u periodu posle menopauze mogu povećati rizik od nekih vrsta raka. Osim toga, maligne ćelije se u dodiru sa peritoneumom dodatno umnožavaju, jer glatka i elastična struktura ovog područja može stvoriti pogodnu sredinu za maligne ćelije.
Kako se dijagnostikuje rak peritoneuma?
Budući da u ranim stadijumima obično ne daje izražene simptome, dijagnoza može biti teška. Zato se bolest često uočava tek kada dostigne uznapredovali stadijum. U slučaju sumnje na rak peritoneuma, dijagnoza se može postaviti različitim testovima i metodama snimanja, uzimajući u obzir simptome pacijenta i rezultate kliničkog pregleda. Proces dijagnostikovanja raka peritoneuma obično se sastoji od nekoliko faza. U prvom koraku lekar uzima medicinsku anamnezu pacijenta i prikuplja podatke o simptomima. Ako su prisutni sumnjivi simptomi kao što su bol u trbuhu, otok i gubitak telesne mase, to navodi lekara da razmotri mogućnost raka peritoneuma.
Koji su stadijumi raka peritoneuma?
Stadijumi se koriste za određivanje veličine tumora i stepena njegovog širenja na okolna tkiva i organe. Stadijumi raka peritoneuma se, prema stepenu širenja raka, obično dele na četiri faze. Ove faze su sledeće:
- Stadijum I: Tumor se nalazi samo u peritoneumu (trbušnoj maramici) i nije se proširio na okolna tkiva, organe ili limfne čvorove. U ovom stadijumu bolest je obično lokalizovana i može se lečiti hirurškim zahvatom. Ako se dijagnoza postavi u ranom stadijumu, stopa uspešnosti lečenja je prilično visoka.
- Stadijum II: Tumor se, polazeći od peritoneuma, može proširiti na okolna tkiva trbuha i limfne čvorove. Međutim, rak se još nije proširio na udaljene organe. U ovom stadijumu može se primeniti hirurški zahvat radi uklanjanja tumora, ali mogu biti potrebne i dodatne metode lečenja (hemioterapija, radioterapija).
- Stadijum III: Rak se proširio van peritoneuma na okolne organe, tkiva i limfne čvorove. Međutim, nije se proširio na udaljene organe.
- Stadijum IV: Rak se, polazeći od peritoneuma, proširio na udaljene organe (kao što su pluća, jetra, kosti) i nastavlja da se širi na većem području. Stadijum IV je najuznapredovaliji stadijum raka peritoneuma, a lečenje je obično palijativno (usmereno na ublažavanje simptoma).
Koje su metode lečenja raka peritoneuma?
Lečenje raka peritoneuma razlikuje se u zavisnosti od stadijuma raka, opšteg zdravstvenog stanja pacijenta i stepena širenja tumora. U ranim stadijumima lečenje obično počinje hirurškim zahvatom, dok se u uznapredovalim stadijumima mogu primeniti sveobuhvatnije metode lečenja. Proces lečenja obično zahteva multidisciplinarni pristup. Određuje se u saradnji hirurga, onkologa i drugih specijalista. Rano otkrivanje i lečenje mogu povećati šanse pacijenta za izlečenje.
Uređivački odbor Anadolu Medical Center
Lekari oblasti „Gastroenterologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je rak peritoneuma?
Ovaj izraz obuhvata više različitih situacija. Tumor može primarno nastati iz peritoneuma, ali se češće radi o sekundarnom zahvatanju, odnosno peritonealnim metastazama ili karcinomatozi koja potiče iz digestivnog ili ginekološkog tumora. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji simptomi mogu da se pojave?
Mogući simptomi uključuju upornu nadutost, povećanje obima stomaka, bol, ascites, brzo zasićenje, promene pražnjenja creva, umor ili mršavljenje. Nijedan od ovih znakova nije specifičan i isti simptomi mogu imati i brojna benigna stanja. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako se postavlja dijagnoza?
Obrada obično uključuje CT ili drugo snimanje, laboratorijske analize i potvrdu uzorkom tkiva ili tokom operacije kada je to potrebno. Utvrđivanje porekla maligniteta je ključno jer se terapija razlikuje prema tipu tumora. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koje mogućnosti lečenja postoje?
U zavisnosti od porekla, proširenosti i opšteg stanja mogu se kombinovati hirurgija, sistemska hemoterapija i terapije usmerene na primarni tumor. Kod pažljivo odabranih pacijenata u stručnom centru može se razmatrati citoreduktivna hirurgija uz hipertermičku intraperitonealnu hemoterapiju. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.