Rak krajnika je najčešće maligni tumor orofarinksa, obično skvamocelularni karcinom. Deo ovih tumora povezan je sa dugotrajnom infekcijom određenim tipovima humanog papiloma virusa. Uporan jednostrani bol u grlu, otežano gutanje ili uvećan limfni čvor na vratu mogu biti razlog za ORL pregled i biopsiju.
Krajnici (tonzile) su limfoidna tkiva koja se nalaze sa obe strane grla i funkcionišu kao deo imunskog sistema. Krajnici, koji imaju zadatak da štite organizam od infekcija i štetnih mikroorganizama, u nekim slučajevima mogu postati mesto razvoja malignih ćelija. Rak krajnika je bolest koja spada u grupu karcinoma glave i vrata. Najčešće se razvija u obliku karcinoma skvamoznih ćelija (planocelularnog karcinoma).
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je rak krajnika (tonzila)?
To je vrsta raka koja nastaje nekontrolisanim rastom abnormalnih ćelija u krajnicima. Ova bolest je jedan od najčešćih karcinoma u predelu glave i vrata. Obično se razvija u zadnjem delu grla, na površini krajnika ili u njihovim dubljim tkivima. U većini slučajeva javlja se kao karcinom skvamoznih ćelija i vremenom se može proširiti na okolna tkiva. Rak krajnika u ranim stadijumima ne mora davati izražene simptome. Zbog toga se pacijentima dijagnoza najčešće postavlja u uznapredovalom stadijumu. Među najčešćim simptomima su otežano gutanje, hronična grlobolja, jednostrano uvećanje krajnika i otoci na vratu koji se mogu napipati. Kako bolest napreduje, mogu se javiti i simptomi kao što su promene glasa, bol u uhu i rane u ustima koje ne zarastaju.
Infekcije HPV-om (humanim papiloma virusom) poslednjih godina se dovode u vezu sa ovom vrstom raka. Kada se dijagnostikuje u ranom stadijumu, rak krajnika može se lečiti hirurškim zahvatom ili radioterapijom. U uznapredovalim stadijumima mogu biti potrebne dodatne terapije, kao što su hemioterapija i imunoterapija.
Koji su simptomi raka krajnika (tonzila)?
Rak krajnika u ranim stadijumima ne mora davati simptome ili se može pomešati sa čestim bolestima kao što su prehlada i infekcije grla. Međutim, kako bolest napreduje, počinju da se javljaju izraženi simptomi kao što su otežano gutanje, grlobolja i otok na vratu. Jednostrano uvećanje krajnika koje ne prolazi ili rane koje ne zarastaju mogu biti važni znaci raka krajnika. Sa napredovanjem bolesti mogu se razviti dodatni simptomi kao što su otežan govor, krvav ispljuvak i bol u uhu. Simptomi raka krajnika su sledeći:
- Dugotrajna grlobolja koja ne prolazi: Može biti jača naročito na jednoj strani.
- Otežano gutanje (disfagija): Mogu se javiti teškoće pri gutanju čvrste i tečne hrane.
- Otok ili opipljiva masa na vratu: Nastaje usled uvećanja limfnih čvorova.
- Izraženo i jednostrano uvećanje krajnika: Za razliku od uobičajenog uvećanja krajnika, može biti bolno i asimetrično.
- Promene glasa i poremećaj govora: Mogu se javiti naročito u kasnijim stadijumima.
- Bol u uhu (otalgija): Zbog zahvatanja nerava u grlu može se javiti bol koji se širi ka uhu.
- Rane u ustima ili na krajnicima koje ne zarastaju: Mogu krvariti i biti prekrivene belim naslagama.
- Neprijatan zadah iz usta: Zbog infekcije ili tumora može se razviti neprijatan zadah.
- Neobjašnjiv gubitak telesne mase i gubitak apetita: Spadaju među simptome koji se često javljaju u uznapredovalim stadijumima.
- Krvav ispljuvak ili krvarenje iz usta: Može se uočiti u uznapredovalim slučajevima raka.
Ako ovi simptomi traju duže vreme ili se postepeno pogoršavaju, pacijent treba da se obrati specijalisti otorinolaringologije (ORL). Rana dijagnoza može povećati uspešnost lečenja i sprečiti napredovanje bolesti.
Uzroci raka krajnika (tonzila)
Rak krajnika može nastati kao rezultat kombinacije genetskih i sredinskih faktora. Uzroci za koje se smatra da utiču na razvoj raka mogu se detaljnije opisati na sledeći način:
- HPV infekcija: Visokorizični tipovi kao što su HPV 16 i 18 povezani su sa rakom krajnika.
- Loša oralna higijena i problemi sa zubima: Infekcije u ustima i bakterijske neravnoteže mogu povećati rizik.
- Slabljenje imunskog sistema: Češće se javlja kod pacijenata sa HIV/AIDS-om i osoba sa oslabljenim imunitetom posle transplantacije organa.
- Genetska predispozicija: Rizik je veći kod osoba sa porodičnom istorijom karcinoma glave i vrata.
- Neuravnotežena ishrana i nedostatak vitamina: Nedovoljna konzumacija povrća i voća može oslabiti imunski sistem.
- Dugotrajna izloženost sredinskim toksinima: Hemikalije, zagađen vazduh i štetni gasovi mogu imati ulogu u razvoju bolesti.
- Starost i pol: Iako se češće javlja kod muškaraca starijih od 50 godina, slučajevi povezani sa HPV-om mogu se javiti i kod mlađih odraslih osoba.
Za zaštitu od raka krajnika veoma je važno vakcinisati se protiv HPV-a, voditi računa o redovnoj higijeni zuba i usne duplje i steći navike u ishrani koje jačaju imunski sistem.
Kako se dijagnostikuje rak krajnika (tonzila)?
Lekar najpre sasluša tegobe pacijenta i pregleda grlo, krajnike i limfne čvorove. Ako se otkrije abnormalan rast, promena boje ili rana koja ne zarasta, traže se detaljni testovi. Endoskopski pregled se koristi za procenu lokalizacije i širenja tumora. Biopsija, kojom se uzima uzorak sumnjivog tkiva radi utvrđivanja prisustva malignih ćelija, najpouzdanija je dijagnostička metoda. Pored toga, za utvrđivanje stepena širenja bolesti koriste se tehnike snimanja kao što su MR (magnetna rezonanca), CT (kompjuterizovana tomografija) i PET skeniranje. Kod raka krajnika povezanog sa HPV-om mogu se uraditi HPV test i genetska ispitivanja. Radi razumevanja stadijuma i širenja bolesti procenjuju se analize krvi i limfni čvorovi i sastavlja se odgovarajući plan lečenja.
Koji su stadijumi raka krajnika (tonzila)?
U zavisnosti od veličine i širenja tumora, klasifikuje se od stadijuma 0 do stadijuma 4. U ranim stadijumima bolest je ograničena samo na krajnike, dok se u uznapredovalim stadijumima može proširiti na limfne čvorove i druge organe. Stadijumi raka krajnika su sledeći:
- Stadijum 0: Maligne ćelije su još na površini i nisu se proširile. Ako se rano dijagnostikuje, može se potpuno izlečiti.
- Stadijum 1: Tumor je manji od 2 cm i ostao je u tkivu krajnika. Nije se proširio na limfne čvorove ni druga područja.
- Stadijum 2: Tumor je veličine 2–4 cm, ali je i dalje ograničen na područje krajnika. Nije se proširio na obližnja tkiva.
- Stadijum 3: Tumor može biti veći od 4 cm ili se proširio na obližnje limfne čvorove. Tumori u limfnim čvorovima su manji od 3 cm.
- Stadijum 4A: Rak se proširio na dno usne duplje, koren jezika ili obližnje mišićno tkivo. Tumori u limfnim čvorovima mogu biti do 6 cm.
- Stadijum 4B: Rak se proširio na dublja tkiva i velike krvne sudove na vratu. Lečenje može biti teže.
- Stadijum 4C: Rak je metastazirao u pluća, kosti ili udaljene organe. Bolest je uznapredovala, a mogućnosti lečenja su ograničene.
Nakon određivanja stadijuma bolesti utvrđuju se odgovarajuće metode lečenja, kao što su hirurgija, radioterapija, hemioterapija ili imunoterapija, i za pacijenta se sastavlja najbolji plan lečenja. Rana dijagnoza u velikoj meri doprinosi kontroli bolesti i uspešnosti lečenja.
Kako se leči rak krajnika (tonzila)?
Lečenje raka krajnika planira se u zavisnosti od stadijuma bolesti, veličine tumora i stepena njegovog širenja. U ranim stadijumima, ako je tumor ograničen samo na područje krajnika, maligno tkivo se može ukloniti hirurškim zahvatom. U srednjim i uznapredovalim stadijumima, pored hirurgije primenjuju se radioterapija i hemioterapija. Radioterapija se koristi za uništavanje malignih ćelija i smanjenje tumora. Hemioterapija se obično primenjuje u uznapredovalim stadijumima ili u slučaju metastaza. Kod pacijenata sa HPV pozitivnim rakom krajnika terapije koje jačaju imunski sistem, kao što je imunoterapija, mogu biti delotvornije. Tokom lečenja veoma su važni nutritivna podrška, logopedska terapija i promene načina života.
Uređivački odbor Anadolu Medical Center
Lekari oblasti „Otorinolaringologija (ORL)" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je rak krajnika?
Nepčani krajnici pripadaju orofarinksu. Većina malignih tumora ove regije su skvamocelularni karcinomi. Oni se razlikuju od uobičajenih infekcija krajnika i zahtevaju onkološku i ORL procenu. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji simptomi mogu da se pojave?
Uporan jednostrani bol u grlu, otežano ili bolno gutanje, preneseni bol u uhu, asimetrija krajnika, krv u pljuvački ili uvećan limfni čvor na vratu mogu biti prisutni. Ovi znaci imaju i mnoge nemaligne uzroke. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kakvu ulogu ima HPV?
Određeni visokorizični tipovi HPV-a, naročito HPV16, povezani su sa značajnim delom tumora orofarinksa. HPV ili p16 status može uticati na klasifikaciju i prognozu, ali ne uklanja potrebu za odgovarajućim lečenjem. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako se postavlja dijagnoza?
ORL pregled i endoskopija pomažu da se promena lokalizuje. Biopsija potvrđuje dijagnozu. CT, MR i u određenim situacijama PET koriste se za procenu proširenosti bolesti. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.