Poremećaji spavanja obuhvataju različita stanja, uključujući nesanicu, opstruktivnu apneju, poremećaje cirkadijalnog ritma, hipersomnolenciju, sindrom nemirnih nogu i parasomnije. Simptomi i terapija nisu isti za svaki poremećaj. Procena je korisna kada problem traje, izaziva dnevnu pospanost ili dugoročno narušava zdravlje i svakodnevno funkcionisanje.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je poremećaj spavanja?
Poremećaj spavanja je trajna promena trajanja, kvaliteta, vremena ili ponašanja tokom sna koja utiče na funkcionisanje. Jedna ili nekoliko loših noći nisu dovoljne da bi se automatski govorilo o hroničnom poremećaju.
Koji poremećaji spavanja su najčešći?
Nesanica podrazumeva teškoće pri uspavljivanju ili održavanju sna. Apneja izaziva ponavljane prekide disanja. Ostali poremećaji uključuju prekomernu pospanost, sindrom nemirnih nogu, cirkadijalne poremećaje i parasomnije.
Koji uzroci se razmatraju?
Stres, nepravilni rasporedi, stimulansi, bol, lekovi, anksioznost ili depresija mogu uticati na san. Glasno hrkanje sa pauzama u disanju više upućuje na apneju i zahteva posebno ispitivanje.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dnevnik spavanja i upitnici mogu biti korisni. Polisomnografija ili respiratorna poligrafija nisu potrebne kod svake nesanice, ali mogu biti indicirane kada se sumnja na apneju ili drugi specifičan poremećaj sna.
Koje terapije mogu da pomognu?
Kod hronične nesanice kognitivno-bihejvioralna terapija je jedna od referentnih metoda. Apneja može zahtevati CPAP, oralnu udlagu ili druge mere prema težini. Lekovi za spavanje imaju ograničene indikacije i zahtevaju nadzor.
Kada treba otići kod lekara?
Pregled je potreban ako tegobe traju više nedelja, ako postoji pospanost za volanom, prekidi disanja, neuobičajeni pokreti, opasno noćno ponašanje ili značajno pogoršanje raspoloženja.
Česta pitanja
Šta je poremećaj spavanja?
Poremećaj spavanja je trajna promena trajanja, kvaliteta, vremena ili ponašanja tokom sna koja utiče na funkcionisanje. Jedna ili nekoliko loših noći nisu dovoljne da bi se automatski govorilo o hroničnom poremećaju. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji poremećaji spavanja su najčešći?
Nesanica podrazumeva teškoće pri uspavljivanju ili održavanju sna. Apneja izaziva ponavljane prekide disanja. Ostali poremećaji uključuju prekomernu pospanost, sindrom nemirnih nogu, cirkadijalne poremećaje i parasomnije. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji uzroci se razmatraju?
Stres, nepravilni rasporedi, stimulansi, bol, lekovi, anksioznost ili depresija mogu uticati na san. Glasno hrkanje sa pauzama u disanju više upućuje na apneju i zahteva posebno ispitivanje. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dnevnik spavanja i upitnici mogu biti korisni. Polisomnografija ili respiratorna poligrafija nisu potrebne kod svake nesanice, ali mogu biti indicirane kada se sumnja na apneju ili drugi specifičan poremećaj sna. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.