Poremećaji cirkadijalnog ritma nastaju kada unutrašnji biološki sat nije usklađen sa vremenom spavanja i budnosti koje zahteva okruženje. Mogu izazvati teško uspavljivanje ili buđenje u željeno vreme, dnevnu pospanost i slabiju pažnju. Smenski rad, jet lag i pomerene faze spavanja su česti primeri.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je cirkadijalni ritam?
To je približno 24-časovni biološki sistem koji usklađuje san, budnost, hormone i druge funkcije sa ciklusom svetlosti i tame.
Koji poremećaji mogu da se jave?
Odložena ili uznapredovala faza sna, poremećaj zbog smenskog rada i jet lag nastaju kada željeno vreme spavanja ne odgovara unutrašnjem ritmu.
Kako se postavlja dijagnoza?
Važni su detaljan raspored spavanja, radne smene, izlaganje svetlu i dnevnik sna. Aktigrafija se ponekad koristi za objektivnije praćenje ritma.
Kako se leči?
Stabilan raspored, kontrolisano izlaganje svetlu i melatonin u određenim situacijama mogu pomerati unutrašnji sat. Tajming je presudan i treba biti pravilno određen.
Kada treba tražiti stručnu pomoć?
Pospanost koja ugrožava vožnju ili rad, dugotrajna nesanica ili simptomi koji ne reaguju na jednostavne promene rasporeda zahtevaju procenu stručnjaka za spavanje.
Česta pitanja
Šta je cirkadijalni ritam?
To je približno 24-časovni biološki sistem koji usklađuje san, budnost, hormone i druge funkcije sa ciklusom svetlosti i tame. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Koji poremećaji mogu da se jave?
Odložena ili uznapredovala faza sna, poremećaj zbog smenskog rada i jet lag nastaju kada željeno vreme spavanja ne odgovara unutrašnjem ritmu. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Kako se postavlja dijagnoza?
Važni su detaljan raspored spavanja, radne smene, izlaganje svetlu i dnevnik sna. Aktigrafija se ponekad koristi za objektivnije praćenje ritma. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Kako se leči?
Stabilan raspored, kontrolisano izlaganje svetlu i melatonin u određenim situacijama mogu pomerati unutrašnji sat. Tajming je presudan i treba biti pravilno određen. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.