Poremećaji cirkadijalnog ritma nastaju kada unutrašnji biološki sat nije usklađen sa vremenom spavanja i budnosti koje zahteva okruženje. Mogu izazvati teško uspavljivanje ili buđenje u željeno vreme, dnevnu pospanost i slabiju pažnju. Smenski rad, jet lag i pomerene faze spavanja su česti primeri.
Postoji biološki sat koji određuje ritam svakodnevnog života, a kojeg najčešće nismo ni svesni: cirkadijalni ritam. Ovaj unutrašnji sat upravlja mnogim vitalnim funkcijama – od regulisanja ciklusa spavanja i budnosti do telesne temperature, lučenja hormona i ravnoteže apetita. Međutim, noćne smene, veštačko osvetljenje, zavisnost od ekrana i neuredne životne navike koje donosi savremeni način života mogu dovesti do poremećaja ovog prirodnog ritma. Kada cirkadijalni ritam ne može da funkcioniše u skladu sa uslovima okoline, nastaje stanje koje se naziva „poremećaj cirkadijalnog ritma“ i koje duboko utiče na kvalitet života.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je poremećaj cirkadijalnog ritma?
Poremećaj cirkadijalnog ritma je poremećaj obrasca spavanja i budnosti koji nastaje kada unutrašnji biološki sat ne može da se uskladi sa vremenom u okruženju. Ljudsko telo funkcioniše prema biološkom satu čiji ciklus traje približno 24 sata. Ovaj ciklus se naziva cirkadijalni ritam. Ovaj ritam reguliše mnoge vitalne procese – od vremena spavanja do telesne temperature, lučenja hormona i metaboličkih aktivnosti. Međutim, kada se iz različitih razloga ovaj prirodni ciklus ne usklađuje sa spoljašnjim faktorima, može se razviti niz fizioloških i psiholoških problema koji direktno utiču na kvalitet života.
Poremećaj cirkadijalnog ritma može se ispoljiti odstupanjima u vremenu spavanja, stalnim umorom, otežanom koncentracijom i poteškoćama u društvenom životu. Ovaj poremećaj se često javlja naročito kod osoba koje rade do kasno u noć, kod onih koji često putuju menjajući vremenske zone (džet leg) ili kod onih koji ne vode računa o higijeni spavanja.
Koje su vrste poremećaja cirkadijalnog ritma?
Poremećaj cirkadijalnog ritma ne posmatra se kao jedinstven tip. Prema Američkoj akademiji za medicinu spavanja (AASM), postoji nekoliko podtipova koji se javljaju sa različitim kliničkim slikama. Svaki od ovih tipova nastaje usled toga što biološki sat i vreme okruženja ne mogu da se usklade na različite načine. Svaki tip poremećaja povezan je sa sopstvenim obrascem spavanja i budnosti i individualnim životnim navikama.
- Sindrom odložene faze spavanja (DSPS): Najčešći tip cirkadijalnog poremećaja. Pacijenti zaspu veoma kasno u noć (na primer 02:00–04:00) i teško se bude ujutru. Ovo stanje je naročito često kod adolescenata i mlađih odraslih osoba.
- Sindrom uznapredovale faze spavanja (ASPS): Pokazuje upravo suprotnu sliku. Pacijenti osećaju pospanost rano uveče (na primer 19:00–21:00) i bude se veoma rano ujutru (na primer 04:00–05:00). Ovo stanje se obično javlja kod starijih osoba.
- Poremećaj slobodnog ritma (Non-24-Hour Sleep-Wake Disorder): Stanje u kome se, zbog toga što biološki sat ne može da se prilagodi 24-časovnom ciklusu okruženja, vreme spavanja i budnosti svakog dana pomera još malo. Često se javlja kod slepih i slabovidih osoba.
- Nepravilan poremećaj spavanja i budnosti: Tokom dana se javljaju kratkotrajni napadi spavanja, a nema redovnog noćnog sna. Čest je kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću i demencijom.
Zašto nastaje poremećaj cirkadijalnog ritma?
U osnovi poremećaja cirkadijalnog ritma leži narušena usklađenost između biološkog sata i faktora okoline. Ljudsko telo se prirodno podešava prema signalima iz okruženja kao što su svetlost, tama i društvene aktivnosti. Međutim, narušavanje ovih signala ili njihovo svesno zanemarivanje može poremetiti ritmičku organizaciju organizma. Ovo stanje može uticati ne samo na obrazac spavanja, već i na lučenje hormona, telesnu temperaturu, metaboličke aktivnosti i psihičku ravnotežu.
Jedan od najčešćih uzroka poremećaja cirkadijalnog ritma jeste izloženost veštačkom svetlu do kasno u noć. Naročito digitalni ekrani koji emituju plavu svetlost (telefon, računar, televizor) potiskuju stvaranje melatonina u organizmu. Hormon melatonin luči se u mraku i olakšava prelazak u san. Potiskivanje ovog hormona dovodi do kasnog uspavljivanja i umornog buđenja ujutru. Pored toga, rad u smenama, efekat džet lega kod osoba koje često putuju avionom, neuredan način života i neke psihijatrijske bolesti takođe mogu izazvati poremećaj ritma.
Uz sve ovo, biološki sat nekih osoba genetski može funkcionisati drugačije od sata u okruženju. To ima ulogu u tome da li je osoba „noćna ptica“ ili „jutarnji tip“. Pored genetskih faktora, cirkadijalni ritam mogu poremetiti i starenje, neurološka oboljenja kao što je Alchajmerova bolest i neki lekovi. Naročito kod starijih osoba, promena potrebe za snom i smanjeno stvaranje melatonina dovode do pomeranja ove ritmičke ravnoteže.
Koji su simptomi poremećaja cirkadijalnog ritma?
Poremećaj cirkadijalnog ritma nastaje kada biološki sat ne može da se uskladi sa vremenskim periodima okruženja. Simptomi ovog stanja mogu biti i na fiziološkom i na psihološkom nivou. Najčešći simptom je da osoba ne može da zaspi u željeno vreme ili da se nakon buđenja ne oseća odmorno.
Mogu nastati ozbiljna pomeranja vremena uspavljivanja i buđenja. Ovo stanje nije ograničeno samo na nesanicu tokom noći; kliničku sliku prate i umor koji traje tokom celog dana, pad radnog učinka, rasejanost i slabljenje pamćenja.
Poremećen obrazac spavanja, utičući na nivo hormona stresa u organizmu, može stvoriti osnovu za poremećaje raspoloženja, naročito anksioznost i depresiju. Društveni život, radni tempo, akademski uspeh i opšti kvalitet života mogu ozbiljno da trpe zbog ovih ritmičkih odstupanja. Životne navike osobe i faktori okoline kao što su izloženost svetlu, korišćenje ekrana i rad u smenama mogu povećati intenzitet ovih simptoma. Simptomi poremećaja cirkadijalnog ritma mogu se nabrojati ovako:
- Nemogućnost spavanja ili veoma kasno uspavljivanje
- Stalan umor i pospanost tokom dana
- Rasejanost i gubitak koncentracije
- Problemi sa pamćenjem
- Poremećaji raspoloženja
- Društvena ili funkcionalna neprilagođenost
- Promene apetita i metabolički problemi
- Slabljenje imunog sistema
Kako se dijagnostikuje poremećaj cirkadijalnog ritma?
Dijagnostika poremećaja cirkadijalnog ritma počinje uzimanjem sveobuhvatne anamneze spavanja i sistematskim ispitivanjem ponašanja vezanog za obrazac spavanja. Budući da se ovi poremećaji obično razvijaju na osnovu načina života i navika samog pacijenta, detaljni dnevni podaci su od velikog značaja u dijagnostičkom procesu.
Detaljno se prate podaci kao što su vreme uspavljivanja, vreme buđenja, nivo energije tokom dana i pospanost. Lekar obično traži od pacijenta da tokom 1 do 2 nedelje vodi dnevnik spavanja. Ovaj dnevnik je veoma koristan za razumevanje u kojoj meri je biološki ritam usklađen sa satom okruženja.
Uz to se mogu primeniti i objektivnije metode merenja. Naročito se korišćenjem aktigrafa prate pokreti osobe tokom dana. Ovaj uređaj se nosi na zglobu i meri ciklus budnosti i spavanja. Polisomnografija (PSG) koja se radi u centrima za spavanje uglavnom se koristi radi isključivanja drugih poremećaja spavanja. Takođe se pomoću nekih bioloških testova kojima se meri nivo melatonina i kortizola može analizirati koliko je telesni sat usklađen sa hormonima. Na osnovu ovih procena može se postaviti dijagnoza poremećaja cirkadijalnog ritma, a utvrđivanjem podtipa sačinjava se odgovarajući plan lečenja.
Lečenje poremećaja cirkadijalnog ritma
Cilj lečenja poremećaja cirkadijalnog ritma je ponovno usklađivanje unutrašnjeg biološkog sata sa vremenom okruženja, odnosno ponovno uspostavljanje dnevno-noćnog ciklusa organizma. Jedna od najvažnijih metoda u ovom procesu je terapija svetlom. Izlaganje svetlu u jutarnjim satima, korišćenjem dnevne svetlosti ili posebnih svetlosnih kutija, potiskuje stvaranje melatonina u organizmu i omogućava da se biološki sat podesi na dan. Naročito je efikasna kod poremećaja odložene faze spavanja.
Druga metoda lečenja su suplementi melatonina. Melatonin uzet u niskim dozama i u pravo vreme može pripremiti organizam za prelazak u san i pomeriti vreme spavanja ranije. Međutim, uzimanje ovog hormona u pogrešnoj dozi ili u pogrešno vreme može još više poremetiti ritam. Zato je kontrola lekara neophodna. Tokom lečenja veoma je važno i da osoba poštuje pravila higijene spavanja. Navike kao što su odlazak na spavanje i buđenje svakog dana u isto vreme, smanjenje izloženosti ekranima pre spavanja i izbegavanje teške hrane i kofeina pomažu ponovno uravnoteženje biološkog sata.
Takođe su bihejvioralna i kognitivna terapija efikasne u ublažavanju psiholoških posledica poremećaja ritma. Naročito u slučajevima kada kliničku sliku prate depresija, anksioznost ili hronični stres, psihološka podrška povećava uspeh lečenja. U nekim slučajevima, naročito kod osoba koje rade u smenama, cilj je da se izradom programa upravljanja vremenom prilagođenih životnom rasporedu ciklus spavanja i budnosti održi bez poremećaja.
Lekari oblasti „Neurologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je cirkadijalni ritam?
To je približno 24-časovni biološki sistem koji usklađuje san, budnost, hormone i druge funkcije sa ciklusom svetlosti i tame. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Koji poremećaji mogu da se jave?
Odložena ili uznapredovala faza sna, poremećaj zbog smenskog rada i jet lag nastaju kada željeno vreme spavanja ne odgovara unutrašnjem ritmu. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Kako se postavlja dijagnoza?
Važni su detaljan raspored spavanja, radne smene, izlaganje svetlu i dnevnik sna. Aktigrafija se ponekad koristi za objektivnije praćenje ritma. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Kako se leči?
Stabilan raspored, kontrolisano izlaganje svetlu i melatonin u određenim situacijama mogu pomerati unutrašnji sat. Tajming je presudan i treba biti pravilno određen. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.