Laringitis je zapaljenje grkljana koje najčešće izaziva promuklost, hrapav glas, nelagodnost u grlu i ponekad kašalj. Akutni oblici su često virusni ili povezani sa prekomernim korišćenjem glasa. Promuklost koja traje više nedelja treba da se proceni, naročito kod pušača ili osoba sa drugim simptomima.
Laringitis je čest zdravstveni problem koji se, kao posledica upale u predelu grkljana (larinksa), ispoljava simptomima kao što su promuklost, bol u grlu i kašalj. Larinks je predeo u kome se nalaze glasne žice. Kada se upali, može dovesti do promuklosti ili potpunog gubitka glasa. Obično nastaje usled virusnih infekcija, bakterijskih infekcija, preteranog korišćenja glasa, alergija ili izloženosti nadražujućim supstancama. Bolest se može javiti u dva različita oblika: akutnom (kratkotrajnom) ili hroničnom (dugotrajnom).
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je laringitis?
Laringitis je bolest koja nastaje oticanjem glasnih žica kao posledica upale grkljana. Ovaj otok glasnih žica može izazvati promuklost, bol u grlu i otežan govor.
Larinks je jedan od najvažnijih organa koji učestvuju u stvaranju glasa, a podržava i funkcije kao što su disanje i gutanje. Laringitis obično nastaje usled virusnih infekcija i može se brzo povući. Međutim, u nekim slučajevima, zbog nadražujućih supstanci, hroničnih bolesti ili dugotrajnog naprezanja glasa, može postati trajan. Većina slučajeva laringitisa ima blag tok i povlači se sama od sebe. Međutim, hronični laringitis može biti znak ozbiljne bolesti. Zato je potreban lekarski pregled.
Koji su simptomi laringitisa?
Simptomi laringitisa mogu se razlikovati u zavisnosti od uzroka i težine bolesti. Obično počinje promuklošću i nastavlja se nadražajem grla. Najčešći simptomi laringitisa su:
- Promuklost ili gubitak glasa
- Bol u grlu i osećaj nadražaja
- Suv i nadražajni kašalj
- Otežano gutanje i osećaj grebanja u grlu
- Osećaj žarenja ili bockanja u grlu
- Povišena temperatura (u slučaju bakterijske infekcije)
- Curenje nosa ili zapušen nos (ako se javlja zajedno sa prehladom)
- Stvaranje ispljuvka i nakupljanje sluzi u grlu
U blagim slučajevima simptomi mogu proći sami od sebe u roku od nekoliko dana. Međutim, dugotrajna (hronična) promuklost ili bol u grlu mogu biti znak ozbiljnijeg zdravstvenog problema i treba se posavetovati sa lekarom.
Koje vrste laringitisa postoje?
Laringitis se, u zavisnosti od trajanja i uzroka bolesti, deli u dve glavne kategorije: akutni i hronični. Akutni laringitis je kratkotrajan i prolazan oblik laringitisa. Obično nastaje usled virusnih infekcija. Može se razviti u vezi sa infekcijama gornjih disajnih puteva kao što su prehlada ili grip. Preterano korišćenje glasa (vikanje, dug govor, pevanje) može izazvati akutni laringitis. Uz dobar odmor glasa i unos dosta tečnosti obično se povlači sam od sebe.
Hroničnim laringitisom smatraju se slučajevi laringitisa koji traju duže od tri nedelje. Može nastati usled dugotrajnog nadražaja ili infekcija. Neke profesionalne grupe (nastavnici, pevači, pozorišni glumci) nose rizik od hroničnog laringitisa jer dugo naprežu glas. Ako se ne leči, može doći do trajnog oštećenja glasnih žica.
Lečenje laringitisa
Lečenje laringitisa razlikuje se u zavisnosti od uzroka, trajanja i težine bolesti. Akutni laringitis se obično povlači u roku od nekoliko dana metodama koje se mogu primeniti kod kuće, dok za hronični laringitis može biti potrebno dugotrajnije lečenje.
Osnovni cilj lečenja je odmaranje glasnih žica, smanjenje nadražaja i otklanjanje faktora koji izazivaju bolest. Unos dosta tečnosti, odmaranje glasa i primena prirodnih metoda kod kuće obično su dovoljni. U slučaju jakog bola u grlu i visoke temperature mogu se koristiti lekovi protiv bolova i lekovi za snižavanje temperature koje propiše lekar.
Budući da se hronični laringitis obično razvija usled stalnog nadražaja ili bolesti, primenjuje se lečenje usmereno na uzrok. Ako postoji laringitis izazvan gastroezofagealnim refluksom (GERB), lekar može preporučiti terapije koje smanjuju želudačnu kiselinu. Ako se hronični laringitis razvio iz profesionalnih razloga (nastavnici, pevači itd.), može se preporučiti terapija glasa.
Iako retko, laringitis ponekad može poticati od bakterijskih infekcija. U tom slučaju može biti potrebno lečenje antibioticima. Među znacima bakterijske infekcije su visoka temperatura, obilan ispljuvak i upala krajnika.
Kako prolazi laringitis?
Radi ublažavanja simptoma laringitisa i ubrzavanja oporavka mogu se primeniti sledeće metode:
- Svođenje govora i naprezanja glasnih žica na minimum ubrzava oporavak.
- Šaputanje može dodatno opteretiti glasne žice. Zato treba izbegavati govor.
- Treba izbegavati glasan govor, vikanje i pevanje.
- Napici kao što su mlaka voda, biljni čajevi i mlaka voda sa medom mogu umiriti grlo.
- Pijenje najmanje 2 litra vode dnevno pomaže da grlo ostane vlažno.
- Udisanje pare tople vode (na primer, sipanjem tople vode u posudu i udisanjem pare uz pokrivanje glave peškirom) može opustiti glasne žice.
- Sprečavanje suvog vazduha upotrebom ovlaživača vazduha u kući takođe može umekšati grlo.
Biljni čajevi se takođe mogu koristiti kao dodatna podrška kod laringitisa. Posebno sledeći čajevi mogu biti od pomoći tokom lečenja:
- Čaj od đumbira: Zahvaljujući antibakterijskim i antiinflamatornim svojstvima može smanjiti nadražaj grla.
- Čaj od kamilice: Ima umirujuće i opuštajuće dejstvo na grlo.
- Mlaka voda sa medom: Svojim ekspektorantnim i umirujućim dejstvom opušta grlo.
- Grgljanje čajem od žalfije: Zahvaljujući antiseptičkim svojstvima može smanjiti infekcije u grlu.
Iako laringitis najčešće brzo prolazi, u nekim slučajevima može biti potrebna medicinska intervencija. Lekaru se treba obratiti ako promuklost traje duže od 2 nedelje, ako je bol u grlu jak, ako postoje kratak dah, zviždanje pri disanju ili otežano gutanje, ako se javljaju visoka temperatura i jak kašalj, ili ako u ispljuvku ima krvi. Posebno je kod hroničnog laringitisa važna rana dijagnoza i lečenje, jer može ostaviti trajno oštećenje glasnih žica.
Laringitis je čest zdravstveni problem koji obično nastaje zbog preteranog korišćenja glasnih žica, virusnih infekcija ili izloženosti nadražujućim supstancama. Dok se većina slučajeva akutnog laringitisa povlači uz odmor, unos dosta tečnosti i prirodne metode, hronični laringitis može zahtevati ozbiljnije lečenje. Zaštita glasnih žica, izbegavanje preteranog vikanja i poštovanje higijenskih pravila mogu smanjiti rizik od laringitisa. Ako simptomi dugo traju ili se pogoršavaju, ne treba propustiti savetovanje sa specijalistom za bolesti uha, grla i nosa (ORL).
Uređivački odbor bolnice Anadolu Medical Center
Lekari oblasti „Otorinolaringologija (ORL)" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je laringitis?
Laringitis je upala sluzokože grkljana i glasnih žica. Akutni oblici često prate virusnu respiratornu infekciju ili nastaju posle intenzivnog korišćenja glasa. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Koji su simptomi?
Promuklost, slabiji ili hrapav glas, grebanje u grlu, suv kašalj i nelagodnost pri govoru su česti. Visoka temperatura i izrazito otežano disanje nisu tipični za jednostavan oblik. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Šta može pomoći kod akutnog laringitisa?
Relativni odmor glasa, dovoljan unos tečnosti i izbegavanje dima i drugih iritansa mogu pomoći. Šaputanje može dodatno opteretiti glas, pa se preporučuje miran i štedljiv govor. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Da li su antibiotici potrebni?
Većina akutnih laringitisa je virusna i antibiotici nisu rutinski potrebni. Hroničnu promuklost mogu održavati refluks, pušenje, profesionalna upotreba glasa ili druge lezije. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.