Krvarenje iz gornjeg dela digestivnog trakta najčešće potiče iz jednjaka, želuca ili dvanaestopalačnog creva. Povraćanje krvi, sadržaj nalik talogu kafe, crna katranasta stolica, slabost ili nesvestica mogu biti znaci krvarenja. Obilno krvarenje može izazvati pad krvnog pritiska i zahteva hitnu procenu.
Krvarenje iz želuca je ozbiljan problem digestivnog sistema koji nastaje curenjem krvi iz krvnih sudova na unutrašnjoj površini želuca. Obično nastaje zbog čira na želucu, gastritisa, upotrebe lekova za razređivanje krvi ili drugih faktora koji iritiraju želudac. Blaga krvarenja mogu napredovati bez simptoma. Jaka krvarenja iz želuca mogu dovesti do životno ugrožavajućih stanja kao što su povraćanje, crna stolica, vrtoglavica i šok.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je krvarenje iz želuca?
To je curenje krvi koje nastaje u dvanaestopalačnom crevu (duodenumu) ili u želucu. Spada u česta krvarenja digestivnog sistema. Jačina krvarenja može varirati od blagih i hroničnih krvarenja do naglih i ozbiljnih unutrašnjih krvarenja. Krvarenje iz želuca se obično razvija kao posledica povrede ili iritacije u digestivnom sistemu ili oštećenja zida želuca. Bolesti kao što su čir, gastritis, varikoziteti jednjaka i rak želuca mogu izazvati krvarenje iz želuca. Krvarenje iz želuca se obično ispoljava simptomima kao što su promene boje stolice, povraćanje, malaksalost, vrtoglavica i bol u stomaku. Međutim, postoje i krvarenja iz želuca koja napreduju tiho i mogu dovesti do dugoročnih posledica kao što je malokrvnost (anemija). Ako postoji sumnja na krvarenje iz želuca, treba se hitno obratiti lekaru i uraditi potrebne pretrage.
Koji su simptomi krvarenja iz želuca?
Simptomi se mogu razlikovati u zavisnosti od količine, trajanja i uzroka krvarenja. Neka krvarenja iz želuca mogu napredovati bez simptoma. Jaka krvarenja iz želuca mogu ugroziti život. Krvarenje se može razviti naglo ili vremenom polako napredovati i dovesti do toga da organizam pokaže simptome povezane sa gubitkom krvi. Među najčešćim simptomima su povraćanje krvi, stolica boje katrana (melena), bol u predelu želuca i osećaj malaksalosti. Jaka krvarenja iz želuca mogu se, s druge strane, ispoljiti ozbiljnim simptomima kao što su nesvestica, šok i ubrzan puls. Simptomi krvarenja iz želuca mogu se navesti ovako:
- Krvavo povraćanje ili povraćanje braon boje (izgled poput taloga kafe)
- Crna stolica boje katrana ili krvava stolica (melena)
- Bol, pečenje ili grčevi u predelu stomaka
- Vrtoglavica, malaksalost i osećaj umora
- Bledilo kože i hladan znoj
- Ubrzan i nepravilan rad srca (tahikardija)
- Nizak krvni pritisak i osećaj nesvestice usled gubitka krvi
- Kod jakih krvarenja iz želuca rizik od gubitka svesti ili šoka
Hronična krvarenja iz želuca obično napreduju bez simptoma i vremenom dovode do malokrvnosti (anemije). Pošto ovakva krvarenja napreduju sporo, pacijenti se lekaru obično javljaju zbog simptoma kao što su malaksalost, bleda koža, nedostatak vazduha i brzo zamaranje. Naročito kod starijih osoba i pacijenata sa dugotrajnim tegobama sa želucem krvarenje iz želuca može tiho napredovati i dovesti do nedostatka gvožđa u organizmu.
Zbog čega nastaje krvarenje iz želuca?
Najčešći uzroci su čir na želucu i gastritis. Infekcije koje izaziva bakterija Helicobacter pylori, dugotrajna upotreba analgetika (NSAIL) i lekovi za razređivanje krvi mogu iritirati zid želuca i izazvati krvarenje. Preteran stres može povećati želudačnu kiselinu i oštetiti zid želuca. Varikoziteti jednjaka povezani sa bolestima jetre i rak želuca takođe spadaju u ozbiljne uzroke krvarenja iz želuca.
Kako prolazi krvarenje iz želuca?
Za pacijente sa krvarenjem iz želuca medicinska intervencija je pre svega neophodna. Potrebno je utvrditi izvor krvarenja. Dok se blaga krvarenja iz želuca obično mogu staviti pod kontrolu lečenjem lekovima, u teškim slučajevima može biti potrebna endoskopska ili hirurška intervencija. Kod pacijenata koji koriste lekove za razređivanje krvi, prilagođavanje lekova i davanje lekova za zaštitu želuca mogu zaustaviti krvarenje. Kada je gubitak krvi veliki, pacijentu se intravenski mogu nadoknaditi tečnost i krv. Promena načina ishrane i izbegavanje faktora koji iritiraju želudac ubrzavaju oporavak. Intenzivan stres takođe može povećati želudačnu kiselinu, oštetiti zid želuca i pokrenuti krvarenje iz želuca. Danas su stresan način života, neredovna ishrana i loše navike važni faktori koji povećavaju učestalost bolesti želuca. Preteran stres povećava nivo kortizola u organizmu i otežava zaštitu sluzokože želuca. To može dovesti do iritacije zida želuca i pogoršanja gastritisa i čira.
Kod blagih krvarenja iz želuca pacijentima se preporučuje da odmaraju želudac i izbegavaju hranu koja povećava stvaranje kiseline. Ne treba konzumirati hranu koja se teško vari, a ishranu treba urediti tako da ne šteti želucu. Unos vode treba povećati i nadoknaditi tečnost izgubljenu iz organizma. Čak i posle prestanka krvarenja potrebno je najmanje nekoliko nedelja pažljivo se hraniti kako bi zid želuca zarastao.
Kakva treba da bude ishrana posle krvarenja iz želuca?
Posle krvarenja treba primenjivati plan ishrane koji ne iritira želudac, lako se vari i ne povećava želudačnu kiselinu. Pošto organizam zbog krvarenja iz želuca gubi krv i tečnost, ishrana uravnotežena u pogledu vitamina, minerala i proteina ubrzava oporavak. Naročito treba birati namirnice bogate vlaknima, koje smiruju želudac i štite zid želuca. U ishrani treba izbegavati kiselu, začinjenu i prerađenu hranu, a ne treba konzumirati hranu koja se teško vari. Previše topla ili veoma hladna hrana može iritirati sluzokožu želuca. Jedenje malih, ali čestih obroka omogućava ishranu bez opterećivanja želuca. Namirnice koje se preporučuju u ishrani posle krvarenja su:
- Namirnice koje štite želudac, kao što su ovsena kaša, banana, kuvani krompir i tikvica
- Povrće i voće bogato vlaknima, kao što su banana, pire od jabuke i kuvana šargarepa
- Namirnice koje sadrže probiotike, kao što su jogurt i kefir (pomažu regulisanju želudačne kiseline)
- Nemasni izvori proteina, kao što su kuvana piletina, ćuretina i riba
- Lako svarljive žitarice, kao što su integralni hleb i kaša od pirinča
- Dosta vode, biljni čajevi (kamilica, komorač) i tečnosti koje smiruju želudac
Namirnice koje ne treba konzumirati mogu se navesti ovako:
- Začinjena, masna i pržena hrana
- Kisela hrana, kao što su turšija, sirće i sos od paradajza
- Zaslađeni i gazirani napici, kafa i crni čaj
- Sirovo povrće i mahunarke koje opterećuju želudac (hrana koja izaziva gasove, kao što su pasulj i leblebija)
- Previše topla ili veoma hladna hrana i pića
Način pripreme hrane ima veliki značaj za zdravlje želuca. Jela treba pripremati kuvanjem, kuvanjem na pari ili pečenjem u rerni umesto prženja. Previše masna i začinjena hrana može opteretiti želudac i usporiti oporavak. Treba birati mlake supe koje smiruju želudac, kuvano povrće i hranu mekane konzistencije. Pored toga, pošto brzo jedenje može iritirati želudac, važno je jesti polako i dobro žvakati. Obroke treba uzimati u malim porcijama i u čestim razmacima. Biljni čajevi koji smiruju želudac, kao što su čaj od đumbira i kamilice, mogu pomoći uravnoteženju želudačne kiseline. Ishranu posle krvarenja iz želuca treba planirati sa ciljem obnove zida želuca i rasterećenja digestivnog sistema. U zavisnosti od stanja pacijenta, treba primenjivati personalizovan program ishrane pod nadzorom lekara ili nutricioniste.
Lečenje krvarenja iz želuca
Prvenstveni cilj je utvrditi izvor krvarenja, zaustaviti ga i stabilizovati opšte stanje pacijenta. U blagim slučajevima primenjuju se lekovi koji smanjuju želudačnu kiselinu i terapija za zaštitu želuca. Kod jakih krvarenja može biti potrebna endoskopska ili hirurška intervencija. Pacijentu se intravenski mogu dati tečnost i transfuzija krvi. Endoskopski se krvni sud koji krvari može kauterizovati ili se radi zaustavljanja krvarenja može primeniti skleroterapija. Radi smanjenja rizika od hroničnog krvarenja iz želuca preporučuje se pažnja prema ishrani.
Medicinsko upozorenje
Ovaj materijal ima isključivo opštu informativnu svrhu i ne zamenjuje savet lekara, dijagnozu ili lečenje. Simptomi, rezultati pregleda i potreba za lečenjem mogu se razlikovati od osobe do osobe. U slučaju tegoba treba se obratiti kvalifikovanom zdravstvenom stručnjaku; kod teških simptoma ili simptoma koji se brzo pogoršavaju potrebno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Izvori
- NHS — Bolesti od A do Ž (pristupljeno: 20. avgust 2026): https://www.nhs.uk/conditions/
- NICE — Smernice i standardi kvaliteta (pristupljeno: 20. avgust 2026): https://www.nice.org.uk/guidance
- MedlinePlus — Zdravstvene teme (pristupljeno: 20. avgust 2026): https://medlineplus.gov/healthtopics.html
Lekari oblasti „Gastroenterologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta znači krvarenje iz gornjeg digestivnog trakta?
Ovaj izraz obuhvata krvarenje iz jednjaka, želuca ili dvanaestopalačnog creva. Količina krvi i brzina gubitka određuju koliko stanje može ugroziti cirkulaciju. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Koji simptomi mogu ukazivati na krvarenje?
Mogu se javiti povraćanje sveže krvi, tamnog sadržaja nalik talogu kafe, crna katranasta stolica, vrtoglavica, slabost, bledilo ili nesvestica. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Koji su mogući uzroci?
Peptički ulkus, lekovi iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, variksi jednjaka, gastritis i druge lezije mogu izazvati krvarenje. Uzrok se utvrđuje pregledom i testovima. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Kako se krvarenje dijagnostikuje i leči?
Zbrinjavanje uključuje procenu cirkulacije, laboratorijske analize i često hitnu gastroskopiju. Endoskopijom se izvor krvarenja može pronaći i, u mnogim slučajevima, odmah tretirati. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.