Koronarografija je invazivni pregled kojim se koronarne arterije prikazuju pomoću katetera i kontrastnog sredstva. Ako se pronađe značajno suženje i postoji indikacija za intervenciju, angioplastika balonom i često postavljanje stenta mogu se uraditi tokom istog postupka ili naknadno. Koronarografija nije klasična otvorena operacija.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je koronarografija?
To je invazivna dijagnostička metoda u kojoj se kontrast ubrizgava u koronarne arterije kroz tanki kateter kako bi se suženja prikazala rendgenskim snimanjem.
Kako se ulazi u arteriju?
Pristup je često kroz radijalnu arteriju na ručnom zglobu, a u nekim slučajevima kroz femoralnu arteriju u preponi. Izbor zavisi od pacijenta i procedure.
Kada se radi angioplastika?
Ako se utvrdi suženje koje odgovara simptomima i kliničkoj indikaciji, balonom se može proširiti arterija i postaviti stent radi održavanja prohodnosti.
Koji su mogući rizici?
Krvarenje ili hematom na mestu uboda, reakcija na kontrast, pogoršanje bubrežne funkcije i retke ozbiljne srčane ili vaskularne komplikacije mogu se javiti.
Kada treba da se obratite lekaru posle procedure?
Jače krvarenje ili rastući otok na mestu uboda, bol u grudima, otežano disanje, hladna ili bleda šaka ili noga zahtevaju hitnu procenu.
Lekari oblasti „Kardiologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je koronarografija?
To je invazivna dijagnostička metoda u kojoj se kontrast ubrizgava u koronarne arterije kroz tanki kateter kako bi se suženja prikazala rendgenskim snimanjem. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Kako se ulazi u arteriju?
Pristup je često kroz radijalnu arteriju na ručnom zglobu, a u nekim slučajevima kroz femoralnu arteriju u preponi. Izbor zavisi od pacijenta i procedure. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Kada se radi angioplastika?
Ako se utvrdi suženje koje odgovara simptomima i kliničkoj indikaciji, balonom se može proširiti arterija i postaviti stent radi održavanja prohodnosti. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Koji su mogući rizici?
Krvarenje ili hematom na mestu uboda, reakcija na kontrast, pogoršanje bubrežne funkcije i retke ozbiljne srčane ili vaskularne komplikacije mogu se javiti. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.