Ishemijski moždani udar nastaje kada se arterija u mozgu začepi, najčešće krvnim ugruškom, pa deo mozga ostane bez dovoljno kiseonika. Iznenadna slabost jedne strane tela, poremećaj govora, asimetrija lica ili nagli gubitak vida predstavljaju hitno stanje i zahtevaju neposredno pozivanje hitne medicinske pomoći.
Ishemijski moždani udar izazvan ugruškom ozbiljno je stanje koje nastaje prekidom protoka krvi ka mozgu usled začepljenja moždanih krvnih sudova. Ovo stanje dovodi do toga da moždana tkiva ostanu bez kiseonika i hranljivih materija i može povećati rizik od paralize (moždanog udara). Obično nastaje kada krvni ugrušak stvoren u krvnim sudovima dospe do moždanih krvnih sudova i izazove začepljenje. To je hitan zdravstveni problem koji zahteva brzu intervenciju. Ako se ne leči na vreme, može dovesti do trajnog oštećenja moždanog tkiva i izazvati ozbiljne komplikacije kao što su poremećaj govora, gubitak pokretljivosti ili gubitak svesti.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je ishemijski moždani udar izazvan ugruškom?
Nastaje kada ugrušak stvoren u krvotoku (tromb ili embolus) začepi moždane krvne sudove i prekine protok krvi. Kada moždane ćelije ostanu bez kiseonika, za kratko vreme počinju da odumiru i mogu izazvati paralizu. Ovo stanje se naziva ishemijski moždani udar i čini približno 85% svih slučajeva moždanog udara. Ugrušak može dospeti do mozga iz srca, karotidnih arterija ili nekog drugog dela tela. Kada se moždani krvni sudovi suze ili začepe, dotok kiseonika i hranljivih materija ka mozgu se smanjuje, što dovodi do oštećenja nervnih ćelija. Ako se začepljenje ne otkloni u kratkom roku, može doći do trajnog oštećenja mozga ili smrti. Ishemijski moždani udar izazvan ugruškom obično se ispoljava simptomima koji počinju naglo. Kada se jave simptomi kao što su gubitak svesti, poremećaj govora, nagli gubitak snage u telu ili paraliza lica, treba bez gubljenja vremena potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Zbog čega nastaje ishemijski moždani udar izazvan ugruškom?
Nastaje kada ugrušak stvoren u krvotoku začepi moždane krvne sudove. Ovo stanje zaustavlja protok krvi ka mozgu i dovodi do nedostatka kiseonika i oštećenja moždanog tkiva. Postoje mnogi faktori koji dovode do stvaranja ugruška i njegovog dospevanja do mozga. Jedan od najčešćih uzroka moždanog ugruška su srčane bolesti. Naročito kod osoba sa atrijalnom fibrilacijom, bolestima srčanih zalistaka i srčanom insuficijencijom rizik od stvaranja krvnog ugruška je veći. Ugrušci stvoreni u srcu mogu sa krvotokom dospeti do moždanih krvnih sudova i izazvati začepljenje. Drugi važan uzrok je stanje poznato kao ateroskleroza (otvrdnuće arterija). Bolesti kao što su povišen holesterol, hipertenzija i dijabetes mogu izazvati nakupljanje plakova na zidovima krvnih sudova i usporiti protok krvi. Ovi plakovi mogu se otkinuti i stvoriti ugrušak ili potpuno začepiti krvne sudove.
Sedentarni način života i dugotrajno mirovanje, na primer dugotrajna putovanja avionom ili automobilom, takođe mogu stvoriti osnovu za stvaranje ugruška. Stvaranje ugruška u venama nogu, nazvano duboka venska tromboza (DVT), vremenom može, dospevanjem do mozga, povećati rizik od moždanog udara. Među drugim uzrocima ishemijskog moždanog udara izazvanog ugruškom su i bolesti krvi (poremećaji zgrušavanja), infekcije, tumori i neke genetske bolesti. Pored toga, neki lekovi, kao što su kontraceptivne pilule ili hormonske terapije, takođe mogu podstaći stvaranje ugruška.
Koji su simptomi ishemijskog moždanog udara izazvanog ugruškom?
Kada krvni ugrušak začepi moždane krvne sudove, moždane ćelije, budući da ne dobijaju kiseonik i hranljive materije, počinju da se oštećuju u roku od nekoliko minuta. Ovo stanje se može ispoljiti simptomima koji se razlikuju u zavisnosti od zahvaćenog dela tela. Među najčešćim simptomima su poremećaji govora, paraliza lica, nagli gubitak snage u ruci ili nozi i promene stanja svesti. U zavisnosti od toga koji deo mozga ugrušak zahvata, mogu se javiti različiti simptomi. Ako je ugrušak zahvatio desnu hemisferu mozga, može se javiti gubitak snage ili paraliza na levoj strani. Ako je zahvaćena leva hemisfera, mogu se javiti poremećaji govora i gubitak snage na desnoj strani. U nekim slučajevima mogu se javiti i simptomi kao što su dvoslike, vrtoglavica i gubitak svesti. Simptomi ishemijskog moždanog udara izazvanog ugruškom su sledeći:
- Nagla utrnulost, slabost ili paraliza lica, ruke ili noge (obično na jednoj strani tela)
- Poremećaj govora ili otežano razumevanje (teškoće pri izgovaranju reči, besmislen govor)
- Nagla i jaka vrtoglavica i gubitak ravnoteže
- Dvoslike, zamućen vid ili gubitak vida (na jednom ili oba oka)
- Jaka glavobolja (iznenadni jak bol, drugačiji od poznate migrene ili drugih glavobolja)
- Pomućenje svesti, ošamućenost ili nesvestica
- Otežano gutanje (disfagija)
- Nagli gubitak pamćenja ili konfuzija
- Inkontinencija urina ili stolice (može se javiti u uznapredovalim slučajevima)
Kako se dijagnostikuje ishemijski moždani udar izazvan ugruškom?
To je hitno stanje koje zahteva brzu dijagnozu, jer rana intervencija može sprečiti oštećenje moždanog tkiva i povećati šanse pacijenta za oporavak. U dijagnostičkom procesu konačna dijagnoza se postavlja objedinjavanjem simptoma pacijenta, fizičkog pregleda i testova snimanja. Lekar procenjuje medicinsku anamnezu pacijenta i obavlja neurološki pregled. Tokom pregleda procenjuju se refleksi, stanje svesti, mišićna snaga, ravnoteža i sposobnost govora pacijenta. Ako se sumnja na ishemijski moždani udar izazvan ugruškom, brzo se pristupa metodama snimanja.
Jedna od najčešćih metoda snimanja koja se koristi u dijagnostici ishemijskog moždanog udara izazvanog ugruškom je CT mozga. Kompjuterizovana tomografija se koristi da bi se utvrdilo da li postoji krvarenje u mozgu ili začepljenja izazvana ugruškom. Za detaljniji prikaz može se uraditi magnetna rezonanca (MR). MR omogućava detaljniji uvid u oštećenje i začepljenje u mozgu. Radi utvrđivanja izvora začepljenja krvnog suda i pregleda moždanih krvnih sudova može se uraditi CT angiografija ili MR angiografija. Pored toga, radi procene faktora koji mogu dovesti do stvaranja ugruška, kao što su srčane bolesti ili ateroskleroza, mogu se uraditi testovi kao što su ultrazvuk srca (ehokardiografija) i elektrokardiografija (EKG).
Analize krvi takođe imaju važnu ulogu u dijagnostičkom procesu. Radi procene stepena zgrušavanja krvi, nivoa holesterola i šećera primenjuju se različite analize krvi. Ovi testovi su naročito važni kod pacijenata sa poremećajima zgrušavanja, jer se kod njih krv može lakše zgrušavati. Za konačnu dijagnozu ishemijskog moždanog udara izazvanog ugruškom objedinjeno se procenjuju pregled koji obavlja lekar i testovi snimanja. Ako postoji sumnja na moždani udar, neophodna je brza intervencija, jer lečenje sprovedeno u prvih nekoliko sati može pomoći da se oštećenje mozga svede na najmanju meru i napraviti veliku razliku za zdravlje pacijenta.
Kako se leči ishemijski moždani udar izazvan ugruškom?
Cilj lečenja je da se rastvori ugrušak u moždanim krvnim sudovima, ponovo uspostavi protok krvi i oštećenje mozga svede na najmanju meru. Lečenje se određuje u zavisnosti od uzroka nastanka ugruška kod pacijenta, toga koji je deo mozga zahvaćen i težine moždanog udara. U zavisnosti od stanja pacijenta, tokom lečenja može biti potrebno praćenje u jedinici intenzivne nege. Ako se ne obezbedi rana intervencija, oštećenje mozga izazvano ugruškom može biti trajno. Mogu se razviti komplikacije kao što su paraliza, poremećaj govora i gubitak svesti. Zato je proces rehabilitacije posle lečenja od velikog značaja. Pacijenti uz pomoć suportivnih terapija kao što su fizikalna terapija i logopedska terapija nastoje da povrate izgubljene funkcije. Pored toga, radi sprečavanja stvaranja ugrušaka preporučuju se promene načina života i redovno uzimanje lekova. Dugoročno, mere kao što su zdrava ishrana, redovno vežbanje i upravljanje stresom pomažu u smanjenju rizika od ponovnog stvaranja ugrušaka.
Uređivački odbor Anadolu Medical Center
Lekari oblasti „Neurologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je ishemijski moždani udar?
Ishemijski moždani udar je prekid protoka krvi kroz moždanu arteriju zbog tromba koji je nastao na tom mestu ili embolusa koji je došao iz drugog dela tela, na primer iz srca. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji znaci upozoravaju na moždani udar?
Asimetrija lica, nagla slabost ili utrnulost ruke ili noge, otežan govor ili razumevanje, iznenadni gubitak vida i nagli poremećaj ravnoteže tipični su alarmni znaci. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji su mogući uzroci?
Ateroskleroza, atrijalna fibrilacija, bolest malih krvnih sudova i određene srčane ili vaskularne abnormalnosti mogu dovesti do moždanog udara. Važni faktori rizika uključuju hipertenziju, pušenje i dijabetes. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako se postavlja dijagnoza?
CT ili MR mozga, zajedno sa snimanjem krvnih sudova, pomažu da se odredi tip moždanog udara i utvrdi eventualna okluzija velike arterije. Srčana ispitivanja mogu pomoći u otkrivanju izvora embolusa. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.