Infektivnu mononukleozu najčešće izaziva Epstein-Barr virus i prenosi se prvenstveno pljuvačkom. Može izazvati temperaturu, upalu grla, uvećane limfne čvorove na vratu i izražen umor, naročito kod adolescenata i mladih odraslih. Kod mnoge dece infekcija prolazi sa malo ili bez tipičnih simptoma.
Bolest poljupca (infektivna mononukleoza) je infekcija koju obično izaziva Epštajn-Barov virus i koja se prenosi sekretima iz usta. Najčešće se javlja kod mlađih odraslih osoba, ali se može javiti u bilo kom uzrastu.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Malaksalost, povišena temperatura, bol u grlu i otok limfnih čvorova najčešći su simptomi. Bolest najčešće prolazi sama od sebe, ali se vreme oporavka može razlikovati od osobe do osobe, a retko se mogu razviti problemi sa slezinom ili jetrom.
Šta je bolest poljupca?
Bolest poljupca nastaje kada u organizam uđu neki virusi iz grupe herpes virusa, pre svega Epštajn-Barov virus (EBV). To je infektivna bolest koja zahvata imunski sistem. Virus se umnožava u organizmu i krvotokom se može nastaniti u organima kao što su limfni čvorovi, jetra i slezina. Za to vreme imunski sistem se aktivira da bi se borio protiv virusa. Javljaju se različiti inflamatorni simptomi. Bolest najčešće prolazi u roku od 2–4 nedelje, ali kod nekih osoba može izazvati dugotrajan umor koji traje nedeljama, pa i mesecima. Virus EBV posle ulaska u organizam ne nestaje potpuno. Može ostati u stanju mirovanja i ponovo se aktivirati kada imunitet oslabi.
Zašto nastaje bolest poljupca?
Osnovni uzrok bolesti poljupca je kontakt sa virusom EBV. Virus se najlakše prenosi sa čoveka na čoveka putem pljuvačke. Zato ljubljenje, korišćenje iste čaše, viljuške ili kašike, pijenje vode iz iste flaše ili deljenje ličnih stvari u zatvorenim prostorima povećavaju rizik od prenošenja. Poznato je da se virus tokom bliskog kontakta sa obolelom osobom može širiti i kapljicama pri kašljanju i kijanju. Zato nije iznenađujuće što se infekcija češće javlja naročito kod osoba koje žive u prepunim sredinama, borave u studentskim domovima ili pripadaju starosnim grupama sa intenzivnim društvenim kontaktom. Bebe i mala deca najčešće dolaze u dodir sa virusom preko roditelja ili negovatelja koji su nosioci virusa i mogu ga preležati sa blagim simptomima. Kod osoba sa oslabljenim imunskim sistemom, s druge strane, virus može izazvati ozbiljnije tegobe.
Koji su simptomi bolesti poljupca?
Simptomi se obično javljaju 4–6 nedelja posle prenošenja virusa, a tok bolesti se razlikuje od osobe do osobe. Kod nekih osoba javljaju se blagi simptomi nalik prehladi, dok kod drugih malaksalost i povišena temperatura mogu biti izraženi. Kod odraslih bolest obično ima teži tok.
Česti simptomi bolesti poljupca mogu se navesti na sledeći način:
- Visoka temperatura
- Jak bol u grlu
- Beli sloj na krajnicima
- Otok limfnih čvorova
- Izražena malaksalost i umor
- Bolovi u mišićima
- Glavobolja
- Uvećanje slezine
Koji su faktori rizika za bolest poljupca?
Iako se bolest poljupca može javiti u svim starosnim grupama, neki faktori mogu povećati verovatnoću njenog razvoja. Naročito su mladi uzrasta od 15 do 25 godina pod većim rizikom zbog intenzivnog društvenog kontakta. Studentski domovi, vojni rok, zatvoreni internati i prepuni životni prostori, u kojima je korišćenje zajedničkih predmeta uobičajeno, olakšavaju prenošenje. Kod osoba sa oslabljenim imunskim sistemom virus može izazvati ozbiljnije simptome i komplikacije. Nepoštovanje higijenskih pravila i deljenje ličnih stvari povećavaju mogućnost prenošenja.
Komplikacije koje se mogu javiti usled bolesti poljupca
Bolest poljupca kod većine osoba prolazi bez trajnih posledica. Međutim, u nekim slučajevima mogu se razviti komplikacije koje zahtevaju pažljivije praćenje.
Komplikacije koje se mogu javiti:
- Uvećanje slezine
- U retkim slučajevima ruptura slezine
- Zahvatanje jetre i žutica
- Izražen otok limfnih čvorova
- Teška upala krajnika i otežano disanje
- Retko zahvatanje nervnog sistema (meningitis ili encefalitis)
Simptomi koji mogu zahtevati hitnu procenu:
- Jak bol u stomaku
- Otežano disanje
- Žuta prebojenost kože ili očiju
- Promena stanja svesti
Kod koga se javlja bolest poljupca?
Bolest poljupca se može javiti u bilo kom uzrastu, ali kod nekih grupa može biti češća ili imati teži tok.
Grupe kod kojih se može češće javiti:
- Adolescenti i mlađe odrasle osobe
- Studenti
- Osobe koje rade u prepunim sredinama
- Članovi sportskih klubova
- Osobe koje žive u domovima za negu
Osobe kod kojih može imati teži tok:
- Osobe koje koriste lekove koji slabe imunitet
- Pacijenti sa transplantiranim organom
- Osobe na hemioterapiji
- Osobe koje rade poslove koji zahtevaju bliski društveni kontakt
Kako se dijagnostikuje bolest poljupca?
Dijagnoza najčešće počinje na osnovu kliničkih simptoma i fizikalnog pregleda. Važni su pregled grla, provera limfnih čvorova i pregled stomaka. Za konačnu dijagnozu rade se analize krvi. Naročito testovi na mononukleozu omogućavaju postavljanje dijagnoze otkrivanjem antitela specifičnih za EBV. Procenjuju se i broj leukocita, enzimi jetre i promene povezane sa infekcijom. Ako postoji sumnja na uvećanje slezine, može se uraditi ultrazvučni pregled. Budući da se u nekim slučajevima može zameniti sa streptokoknom infekcijom, koja izaziva slične simptome, važno je postaviti diferencijalnu dijagnozu. Rana dijagnoza pomaže smanjenju uticaja bolesti na svakodnevni život i smanjenju rizika od komplikacija.
Kako se leči bolest poljupca?
Za bolest poljupca najčešće se ne primenjuje posebna antivirusna terapija. Lečenje je usmereno na ublažavanje simptoma. Dovoljan odmor, obilan unos tečnosti, antipiretici i analgetici podržavaju proces oporavka. Ako je bol u grlu jak, olakšanje može doneti grgljanje slanom vodom. Pacijenti kod kojih je uočeno uvećanje slezine ne treba da se bave napornim vežbanjem i određeno vreme treba da izbegavaju sportove sa rizikom od udarca. Kod teških slučajeva, kod osoba sa oslabljenim imunitetom ili kada se razviju komplikacije, pod kontrolom lekara može se primeniti terapija kortikosteroidima.
Često postavljana pitanja o bolesti poljupca
Za koliko dana prolazi bolest poljupca?
Simptomi se obično smanjuju u roku od 2–4 nedelje, ali malaksalost može trajati mesecima. Trajanje bolesti zavisi od imunskog sistema osobe.
Da li se bolest poljupca ponavlja?
Virus može doživotno ostati neaktivan u organizmu, ali je veoma retko da ponovo izazove bolest. Ako imunitet ozbiljno oslabi, postoji mogućnost ponovne aktivacije.
Da li je bolest poljupca zarazna?
Da, naročito u početnoj fazi bolesti veoma se lako prenosi pljuvačkom. Bliski kontakt i deljenje ličnih stvari ubrzavaju prenošenje.
Da li antibiotici pomažu kod bolesti poljupca?
Ne, antibiotici nisu efikasni protiv virusa. Mogu se propisati samo kada lekar proceni da je potrebno, protiv sekundarnih bakterijskih infekcija.
Česta pitanja
Šta je infektivna mononukleoza i kako se prenosi?
Infektivnu mononukleozu najčešće izaziva Epstein-Barr virus i prenosi se prvenstveno pljuvačkom. Može izazvati temperaturu, upalu grla, uvećane limfne čvorove na vratu i izražen umor, naročito kod adolescenata i mladih odraslih. Kod mnoge dece infekcija prolazi sa malo ili bez tipičnih simptoma.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Dijagnoza može biti klinička, uz krvnu sliku ili serologiju prema situaciji. Lečenje je uglavnom simptomatsko. Slezina može biti uvećana, pa treba izbegavati kontaktne sportove i aktivnosti sa rizikom od udarca dok lekar ne proceni da je bezbedno vratiti im se.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Iznenadan bol u levom gornjem delu stomaka, malaksalost ili bol u levom ramenu mogu ukazivati na rupturu slezine i zahtevaju hitnu pomoć. Otežano disanje ili gutanje takođe traže brzu procenu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.