Šta je hipovolemija i koji su znaci hipovolemijskog šoka?

Hipovolemija, koja nastaje usled smanjenja zapremine krvi i tečnosti u cirkulaciji organizma, ozbiljno je medicinsko stanje koje dovodi do toga da organi ne dobijaju dovoljno hranljivih materija i kiseonika. Obično se razvija zbog krvarenja, prekomernog gubitka tečnosti, teškog proliva, povraćanja ili opekotina. Kada počne u blagom obliku, daje samo znake kao što su malaksalost, osećaj žeđi i vrtoglavica. Međutim, kada napreduje, klinička slika postaje mnogo teža i može preći u životno ugrožavajuće stanje koje se naziva hipovolemijski šok. U hipovolemijskom šoku krvni pritisak naglo pada, puls slabi, razvijaju se pomućenje svesti i otkazivanje organa.

Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.

Šta je hipovolemija?

Hipovolemija je životno ugrožavajuće stanje koje nastaje usled smanjenja zapremine krvi u cirkulaciji organizma. U normalnim uslovima svi organi u telu snabdevaju se kiseonikom i hranljivim materijama zahvaljujući dovoljnoj cirkulaciji krvi. Međutim, kada se razvije hipovolemija, ova ravnoteža se narušava i do organa ne stiže dovoljno krvi. Smanjenje zapremine krvi obično nastaje kao posledica jakog gubitka krvi, prekomernog gubitka tečnosti (povraćanje, proliv, opekotine) ili dehidratacije. Dok blaga hipovolemija protiče samo sa simptomima kao što su malaksalost i vrtoglavica, u uznapredovalim slučajevima može preći u životno opasnu kliničku sliku koja se naziva hipovolemijski šok.

Koji su simptomi hipovolemijskog šoka?

Hipovolemijski šok je teška klinička slika koja nastaje usled ozbiljnog smanjenja zapremine krvi u organizmu i razvija se kao posledica toga što organi ne dobijaju dovoljno kiseonika. Ovo stanje može izazvati ozbiljno oštećenje naročito mozga, srca i bubrega. Simptomi se obično javljaju brzo i imaju progresivan tok.

Simptomi hipovolemijskog šoka su sledeći:

• Izražena malaksalost i iscrpljenost
• Ubrzan i slab puls
• Nizak krvni pritisak (hipotenzija)
• Hladna, vlažna i bleda koža
• Plavičasta prebojenost usana i noktiju (cijanoza)
• Jak osećaj žeđi
• Ubrzano, površno disanje
• Pomućenje svesti, ošamućenost ili nesvestica
• Smanjeno izlučivanje mokraće
• Prekomerno znojenje

Koji su stadijumi hipovolemijskog šoka?

Hipovolemijski šok se deli na različite stadijume u zavisnosti od količine izgubljene krvi ili tečnosti, a svaki stadijum direktno utiče na funkcije organa. Poznavanje ovih stadijuma omogućava bolje razumevanje kliničke slike i pomaže u određivanju hitnosti tokom lečenja. Stadijumi šoka obično se klasifikuju prema količini izgubljene krvi (u litrima ili kao procenat ukupne zapremine krvi) i simptomima koji se pri tome razvijaju.

Dok se u ranim stadijumima uočavaju samo nalazi kao što su blaga vrtoglavica, ubrzan rad srca i osećaj žeđi, u kasnijim stadijumima mogu se razviti gubitak svesti, veoma nizak krvni pritisak i otkazivanje organa. Pošto hipovolemijski šok, ako se ne primeti i ne leči, može brzo dovesti do smrtnog ishoda, pravilna procena stadijuma od vitalnog je značaja.

Stadijumi hipovolemijskog šoka klasifikuju se na sledeći način:

• Stadijum 1 (blaga hipovolemija): U organizmu postoji gubitak krvi ili tečnosti do oko 15% (oko 750 ml). Obično nema izraženih simptoma. Može postojati blag osećaj žeđi i minimalna tahikardija (ubrzanje pulsa). Krvni pritisak je često normalan, pa je zbog toga teško postaviti dijagnozu u ranoj fazi.
• Stadijum 2 (umerena hipovolemija): Gubitak krvi iznosi između 15% i 30% (750–1500 ml). Puls se izrazito ubrzava (100–120/min). Krvni pritisak blago pada, disanje se ubrzava, a koža postaje hladna i vlažna. Kod pacijenata se javljaju nemir, vrtoglavica i izražen osećaj žeđi. Izlučivanje mokraće počinje da se smanjuje.
• Stadijum 3 (teška hipovolemija): Izgubljeno je 30–40% ukupne zapremine krvi (1500–2000 ml). Krvni pritisak izrazito pada, puls prelazi 120, ubrzan je i slab. Disanje je veoma ubrzano. Koža postaje hladna, bleda i mramorastog izgleda. Izlučivanje mokraće se ozbiljno smanjuje ili gotovo prestaje. Mogu se razviti pomućenje svesti i konfuzija.
• Stadijum 4 (životno ugrožavajuća hipovolemija): Gubitak krvi je veći od 40% (više od 2000 ml). U ovom stadijumu razvija se ozbiljna klinička slika koja ugrožava život. Puls je veoma ubrzan i slab, krvni pritisak je veoma nizak ili ne može da se izmeri. Disanje je površno i veoma ubrzano. Koža izgleda potpuno bleda ili cijanotična. Svest je najčešće ugašena i može nastupiti koma. Ako se hitno ne interveniše, otkazivanje organa i smrt su neizbežni.

Zašto nastaje hipovolemijski šok?

Uzrok šoka može biti sam gubitak krvi, ali i gubitak tečnosti i plazme. Jedan od najčešćih uzroka su teška krvarenja usled povreda. Saobraćajne nesreće, povrede oštrim i šiljatim predmetima ili hirurške komplikacije mogu dovesti do gubitka velike količine krvi i izazvati hipovolemijski šok. Osim toga, i u stanjima kao što su obilan proliv, povraćanje, opekotine ili teška dehidratacija dolazi do ozbiljnog gubitka tečnosti i može se razviti slika šoka. Takođe, unutrašnja krvarenja (na primer krvarenja iz želuca i creva, rupture slezine ili jetre, ruptura aneurizme aorte) mogu brzo stvoriti životni rizik, čak i ako se spolja ne primete.

Kako se dijagnostikuje hipovolemijski šok?

Dijagnoza hipovolemijskog šoka postavlja se objedinjavanjem kliničkih znakova i dijagnostičkih testova. Najpre se uzima anamneza pacijenta. Ispituje se postojanje povrede, gubitka krvi, obilnog proliva, povraćanja ili opekotina. Pri fizikalnom pregledu upadljivi su hladna, bleda i vlažna koža, ubrzan rad srca, nizak krvni pritisak, ubrzano disanje i pomućenje svesti. Puls pacijenta je slabo pipljiv, a izlučivanje mokraće smanjeno.

Radi potvrde dijagnoze rade se sledeći testovi:

• Analize krvi: Vrednosti hemoglobina i hematokrita mogu biti snižene. U analizi gasova u krvi može se uočiti metabolička acidoza.
• Praćenje krvnog pritiska i pulsa: Nizak krvni pritisak i tahikardija spadaju u najvažnije nalaze.
• Praćenje izlučivanja mokraće: Izlučivanje mokraće manje od 0,5 ml/kg na sat pokazuje da su bubrezi zahvaćeni.
• Metode snimanja: Ako se sumnja na unutrašnje krvarenje, može se uraditi ultrazvuk ili CT (kompjuterizovana tomografija).

Šta se radi kod hipovolemijskog šoka?

Kada se razvije hipovolemijski šok, potrebna je hitna intervencija. Primarni cilj je nadoknaditi zapreminu krvi u cirkulaciji i ponovo uspostaviti dopremanje kiseonika do organa. Najpre se pacijent premešta na bezbedno mesto, procenjuje se stanje svesti i proverava prohodnost disajnih puteva. Zatim se daje kiseonik. Kod hipovolemijskog šoka vreme je presudno. Pravilne intervencije u prvim minutima u velikoj meri povećavaju šansu pacijenta za preživljavanje.

Hitne mere mogu se navesti na sledeći način:

• Položiti pacijenta i podići mu noge (radi povećanja dotoka krvi u mozak i srce)
• Otvoriti venski put i brzo dati infuziju (nadoknadu tečnosti), naročito izotonične rastvore
• Ako postoji gubitak krvi, uraditi transfuziju krvi
• Ako postoji unutrašnje ili spoljašnje krvarenje, staviti izvor krvarenja pod kontrolu
• Neprekidno pratiti vitalne parametre (krvni pritisak, puls, disanje, izlučivanje mokraće)
• Po potrebi u uslovima intenzivne nege primeniti mehaničku ventilaciju ili hiruršku intervenciju

Lečenje hipovolemijskog šoka

Lečenje hipovolemijskog šoka u osnovi se zasniva na nadoknadi zapremine krvi, obezbeđivanju oksigenacije i otklanjanju uzroka šoka. Lečenje počinje u urgentnom centru i može se nastaviti u uslovima intenzivne nege. Kao prva mera pacijent se priključuje na monitor, otvara se venski put i daje kiseonik.

Osnovni koraci lečenja su sledeći:

• Nadoknada tečnosti: Prvi je korak u lečenju šoka. Obično se brzo intravenski daju rastvori kao što su izotonični fiziološki rastvor (0,9% NaCl) ili Ringerov laktat. Cilj je nadoknadom zapremine u cirkulaciji povećati dotok krvi u organe.
• Transfuzija krvi: Ako je uzrok šoka ozbiljan gubitak krvi, pacijentu se daju odgovarajuća krv i krvni produkti (koncentrat eritrocita, plazma, trombociti), čime se podržavaju i kapacitet prenosa kiseonika i cirkulacija.
• Kontrola krvarenja: Ako postoji spoljašnje krvarenje, izvor krvarenja treba zaustaviti metodama kao što su pritisak, poveska (turniket), hirurška intervencija ili endoskopija. Kod unutrašnjih krvarenja može biti potrebna hitna operacija.
• Terapija lekovima: U nekim slučajevima za podršku krvnom pritisku mogu se koristiti lekovi koji sužavaju krvne sudove (vazopresori). Međutim, oni se biraju ako je nadoknada tečnosti i krvi nedovoljna.
• Kiseonik i podrška disanju: Radi sprečavanja razvoja hipoksije (nedostatka kiseonika) kiseonik se daje maskom, a po potrebi se radi intubacija i pacijent se priključuje na mehanički ventilator.
• Praćenje u intenzivnoj nezi: Vitalni parametri, izlučivanje mokraće, krvne vrednosti i funkcije organa pacijenta neprekidno se prate. Radi procene bubrežne funkcije postavlja se kateter.

Kako se smanjuje rizik od hipovolemijskog šoka?

Iako je hipovolemijski šok obično stanje koje nastaje naglo i zahteva hitnu intervenciju, nekim merama rizik se može smanjiti. Zaštitni pristupi su važni naročito kod osoba sa hroničnim bolestima, osoba koje će biti operisane ili osoba sa visokim rizikom od povreda.

Mere za smanjenje rizika su sledeće:

• Zaštita od povreda: Korišćenje sigurnosnog pojasa radi sprečavanja saobraćajnih nesreća i nošenje zaštitne opreme radi sprečavanja povreda na radu spasavaju živote.
• Praćenje osoba sa poremećajima zgrušavanja krvi: Osobe sa bolestima koje nose visoku sklonost krvarenju, kao što je hemofilija, treba da budu pod redovnom kontrolom lekara.
• Oprez kod krvarenja iz organa za varenje: Osobe sa čirom na želucu, varikozitetima ili bolestima creva treba redovno pratiti, a nagle promene stolice i krvarenja ne treba zanemarivati.
• Sprečavanje gubitka tečnosti: Važno je u letnjim mesecima piti dosta vode, a kod dugotrajnog proliva i povraćanja unositi tečnosti koje sadrže elektrolite.
• Mere zaštite od opekotina: Naročito kada su u pitanju deca, treba biti oprezan sa vrelim tečnostima i kontaktom sa plamenom.
• Kontrola hroničnih bolesti: Držanje bolesti bubrega i jetre pod kontrolom smanjuje rizik od šoka usled disbalansa tečnosti.
• Oprez posle operacije: Posle velikih operacija pacijenta treba pažljivo pratiti zbog krvarenja i gubitka tečnosti.

Kakva treba da bude nega nakon preživljenog hipovolemijskog šoka?

Čak i nakon što je šok prevaziđen hitnim lečenjem, proces oporavka pacijenata treba pažljivo voditi, jer je organizmu u tom periodu potrebno da se ponovo oporavi, uspostavi ravnotežu tečnosti i elektrolita i uravnoteži funkcije organa. Nega posle šoka nije ograničena na samo nekoliko dana; u zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja osobe, količine izgubljene tečnosti i krvi i načina lečenja može trajati nedeljama ili mesecima. Zato su važni i medicinsko praćenje i prilagođavanje svakodnevnih životnih navika.

Ono na šta treba obratiti pažnju u samonezi posle hipovolemijskog šoka navedeno je u nastavku:

• Redovne kontrole kod lekara: Tokom šoka funkcije bubrega, jetre i srca mogle su biti pogođene. Zato u određenim razmacima treba raditi analize krvi, testove bubrežne funkcije i kontrole krvnog pritiska.
• Dovoljan unos tečnosti: Naročito treba povećati unos vode i, u skladu sa dnevnim potrebama, birati tečnosti koje podržavaju ravnotežu elektrolita. Ako postoje stanja kao što su dugotrajno povraćanje ili proliv, gubitke obavezno treba nadoknaditi.
• Uravnotežena ishrana: Treba birati ishranu bogatu proteinima, vitaminima i mineralima. Konzumiranje namirnica bogatih gvožđem, folnom kiselinom i vitaminom B12 pomaže nadoknadi krvi izgubljene tokom šoka.
• Praćenje krvnih vrednosti: Anemija usled gubitka krvi čest je problem. Uz preporuku lekara mogu se uzimati dodaci gvožđa ili nutritivna podrška.
• Postepeno povećanje fizičke aktivnosti: Posle šoka mogu postojati dugotrajna malaksalost i umor. Treba početi laganim šetnjama, izbegavati teške vežbe i omogućiti organizmu da se oporavi.
• Redovno uzimanje lekova: Lekovi za razređivanje krvi, regulisanje krvnog pritiska ili drugi lekovi propisani posle šoka treba da se koriste bez prekida onoliko dugo koliko je lekar odredio.
• Stres i ritam spavanja: Dovoljno sna je od velikog značaja za oporavak organizma. Osim toga, izbegavanje stresa doprinosi očuvanju krvnog pritiska i zdravlja srca.
• Praćenje neželjenih pojava: Ako se posle šoka jave tegobe kao što su smanjeno izlučivanje mokraće, otežano disanje, bol u grudima ili vrtoglavica, treba se odmah obratiti lekaru.
• Zaštita od infekcija: Tokom šoka imuni sistem može oslabiti. Zato treba voditi računa o higijeni i preduzeti jednostavne mere, kao što je nošenje maske na mestima sa mnogo ljudi.
• Psihološka podrška: Preživljavanje životne opasnosti kod nekih pacijenata može dovesti do anksioznosti i depresije. Po potrebi treba potražiti psihološku podršku.

Samonega posle hipovolemijskog šoka obuhvata i psihički i društveni oporavak. Kada se preduzmu pravilni koraci, pacijenti se mogu bezbedno vratiti svakodnevnom životu, a verovatnoća da se suoče sa sličnim rizicima može se smanjiti.

Lekari oblasti „Interna medicina" u Anadolu

Ali İhsan Aker

Dr med.

Interna medicina

Cihan Top

Prof. dr

Interna medicina

Emine Dündar

Dr med.

Interna medicina

Svi lekari klinike

Česta pitanja

Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.