Hipersomnija se ispoljava prekomernom dnevnom pospanošću ili potrebom za dugim snom uprkos naizgled dovoljnom noćnom spavanju. Može biti povezana sa hroničnim nedostatkom sna, apnejom, lekovima, depresijom ili centralnim poremećajem pospanosti kao što je idiopatska hipersomnija. Dijagnoza zahteva procenu količine i kvaliteta sna.
San je proces od vitalnog značaja za obnavljanje ljudskog organizma i njegovo zdravo funkcionisanje. Međutim, neke osobe uprkos dovoljnom trajanju sna tokom dana osećaju prekomernu potrebu za spavanjem i stalnu malaksalost. Hipersomnija je poremećaj spavanja koji karakteriše to da se pacijent, uprkos dugom spavanju, ne oseća odmorno i da tokom dana ima prekomernu pospanost. Hipersomnija može značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje. Može smanjiti produktivnost na poslu, negativno uticati na uspeh u školovanju i dovesti do udaljavanja u društvenim odnosima. U nekim slučajevima javljaju se blage tegobe, dok kod nekih pacijenata bolest može postati ozbiljan hronični problem. Hipersomnija se deli u dve glavne grupe: primarnu i sekundarnu. Primarna hipersomnija se razvija nezavisno od bilo kog medicinskog stanja, dok se sekundarna hipersomnija obično javlja kao posledica apneje u snu, depresije, neuroloških bolesti ili kao neželjeni efekat nekih lekova.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je hipersomnija?
Hipersomnija je poremećaj spavanja koji karakteriše to da osoba, uprkos dovoljnom noćnom snu, tokom dana ima prekomernu pospanost i teško ostaje budna. Ovo stanje može izazvati ozbiljne probleme u poslovnom, obrazovnom i društvenom životu osobe. Čak i posle buđenja može se nastaviti dugotrajna ošamućenost, a osoba tokom dana može osećati potrebu da ponovo zaspi. Hipersomnija se deli u dve glavne kategorije:
- Primarna hipersomnija: Nastaje zbog poremećaja u radu sistema koji u mozgu regulišu ciklus spavanja i budnosti. U ovom stanju, nazvanom idiopatska hipersomnija, osoba uprkos dugim satima noćnog sna oseća potrebu za dremanjem tokom dana i posle buđenja dugo je ošamućena.
- Sekundarna hipersomnija: Obično se razvija kao posledica nekog drugog zdravstvenog problema. Apneja u snu, depresija, sindrom hroničnog umora, neurološke bolesti kao što su Parkinsonova bolest i multipla skleroza ili neželjeni efekti nekih lekova mogu izazvati hipersomniju.
U nekim slučajevima hipersomnija potiče od genetskih faktora, dok se kod nekih pacijenata može razviti u vezi sa načinom života, faktorima sredine ili medicinskim poremećajima.
Koji su simptomi hipersomnije?
Pacijenti sa hipersomnijom mogu noću spavati duže od 9 sati, ali uprkos tome tokom dana osećaju izraženu pospanost. Ujutru se teško bude i obično posle ustajanja dugo imaju bunovnost. Ovaj osećaj bunovnosti može trajati nekoliko sati i otežati koncentraciju osobe. Pored toga, simptomi hipersomnije mogu se navesti na sledeći način:
- Pacijenti sa hipersomnijom ne mogu se probuditi odmorni. Kada ustanu ujutru, osećaju se kao da se nisu naspavali, i to stanje se nastavlja tokom dana. Tokom dana se više puta može javiti potreba za dremanjem, ali ni ovi kratki snovi ne odmaraju osobu.
- Buđenje ujutru može postati velika borba, a pacijent se tokom dana može stalno osećati malaksalo. Česti su poteškoće u održavanju otvorenih očnih kapaka tokom svakodnevnih aktivnosti, odsutnost tokom razgovora i nevoljno utonuće u san tokom monotonih poslova. Takođe, pacijenti sa hipersomnijom umesto naglog ustajanja ujutru obično osećaju potrebu da dugo ostanu u krevetu.
- Kako se trajanje sna produžava, kod osoba se mogu javiti i simptomi kao što su nedostatak motivacije, malaksalost i poremećaj pažnje. Gubitak pažnje se može javiti posebno tokom učenja, vožnje ili dugog sedenja za radnim stolom.
- Neki pacijenti imaju probleme sa pamćenjem i kognitivno usporavanje. Mogu imati poteškoća u pronalaženju reči tokom govora, u planiranju svakodnevnih poslova ili mogu grešiti pri obavljanju jednostavnih zadataka.
- Hipersomnija je takođe povezana sa depresijom, razdražljivošću i poremećajima raspoloženja. Stalni osećaj umora može negativno uticati i na društveni život osoba.
- Kod nekih oblika hipersomnije osobe se pri noćnom buđenju mogu osećati mentalno zamagljeno, dezorijentisano i kao da gube svest. Simptomi kao što su mesečarenje ili govor u snu takođe mogu biti povezani sa hipersomnijom.
Kako prolazi hipersomnija?
Hipersomnija se može staviti pod kontrolu promenama načina života i vođenjem računa o higijeni spavanja. Radi poboljšanja kvaliteta sna mogu se primeniti sledeće metode:
- Uspostavljanje redovnog rasporeda spavanja: Odlazak na spavanje i ustajanje svakog dana u isto vreme pomaže u regulisanju biološkog sata organizma.
- Poboljšanje okruženja za spavanje: Stvaranje mračnog, tihog i svežeg okruženja za spavanje važno je za kvalitetan san. Preporučuje se da u spavaćoj sobi ne bude elemenata koji odvlače pažnju, kao što su televizor ili telefon.
- Smanjenje vremena provedenog pred ekranom: Držanje podalje od ekrana telefona, tableta ili računara najmanje sat vremena pre spavanja podržava lučenje hormona melatonina i obezbeđuje bolji san.
- Razvijanje zdravih navika u ishrani: Izbegavanje prekomernog unosa ugljenih hidrata i šećera može očuvati energetsku ravnotežu organizma i smanjiti prekomernu potrebu za spavanjem tokom dana.
- Kratke pauze za spavanje tokom dana: Kratko dremanje (20–30 minuta) tokom dana može ublažiti efekte hipersomnije.
- Redovna fizička aktivnost: Lagane vežbe mogu povećati nivo energije i smanjiti prekomernu dnevnu pospanost.
Fizička aktivnost je, pored fizičkog zdravlja, važna i za mentalnu budnost. Kratke šetnje u ranim jutarnjim satima mogu regulisati biološki sat organizma i omogućiti osećaj veće svežine tokom celog dana. Ipak, treba izbegavati preterano iscrpljujuće aktivnosti, a vežbe treba obavljati najmanje 3–4 sata pre spavanja. Posebno tehnike opuštanja kao što su joga i meditacija mogu poboljšati kvalitet sna i ublažiti simptome hipersomnije.
Lečenje hipersomnije
Lečenje se može razlikovati u zavisnosti od uzroka bolesti. Ako hipersomnija potiče od neke osnovne bolesti, najpre je potrebno lečiti tu bolest. Lekovi koje propiše lekar mogu ublažiti simptome hipersomnije. Pored toga, terapije spavanja, kognitivno-bihejvioralna terapija i tehnike za regulisanje sna mogu biti korisne za pacijente sa hipersomnijom. Terapije spavanja pomažu osobama da regulišu navike spavanja, a tehnikama kontrole stresa i svesne pažnje (mindfulness) mogu poboljšati proces uspavljivanja. Vođenjem dnevnika spavanja može se analizirati koje aktivnosti pozitivno ili negativno utiču na san i u skladu sa tim napraviti plan. Ako se hipersomnija razvija usled apneje u snu, metode kao što je CPAP aparat mogu, obezbeđivanjem respiratorne podrške, poboljšati kvalitet sna.
Za neke pacijente mogu biti korisni suplementi melatonina ili biljni preparati. Međutim, pre upotrebe bilo kog suplementa obavezno se treba posavetovati sa lekarom. Hipersomnija je bolest koja se pravilnom dijagnozom i metodama lečenja može kontrolisati. Osobama koje osećaju stalnu pospanost i umor preporučuje se da se obrate specijalisti za poremećaje spavanja radi detaljne procene.
Uređivački odbor bolnice Anadolu Medical Center
Lekari oblasti „Neurologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je hipersomnija?
Hipersomnija podrazumeva izraženu dnevnu pospanost ili potrebu za produženim spavanjem koja nije adekvatno objašnjena uobičajenim umorom. Važno je razlikovati je od hroničnog nedostatka sna. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Koji su mogući uzroci?
Nedovoljno spavanje, opstruktivna apneja, određeni lekovi, depresija i centralni poremećaji hipersomnolencije mogu dovesti do sličnih simptoma. Uzrok se utvrđuje sistematskom procenom. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Kako izgleda dijagnostika?
Lekar analizira raspored i trajanje sna, lekove, radne smene i prateće bolesti. Dnevnik spavanja, aktigrafija i polisomnografija mogu pomoći u odabranim slučajevima. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Koji dodatni testovi se koriste?
U specijalizovanim centrima višestruki test latencije uspavljivanja može biti deo procene centralnih poremećaja pospanosti, ali se rezultat tumači samo u odgovarajućem kliničkom kontekstu. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.