Hiperhidroza je prekomerno znojenje u odnosu na potrebe regulacije telesne temperature i često zahvata pazuhe, dlanove, tabane ili lice. Primarni oblik obično počinje ranije i ostaje lokalizovan, dok sekundarni oblik može biti povezan sa bolešću ili lekovima. Lečenje zavisi od tipa, mesta i uticaja na svakodnevni život.
Prekomerno znojenje, čiji je medicinski naziv hiperhidroza, stanje je koje nastaje kao posledica jačeg rada mehanizma za regulaciju telesne temperature nego što je uobičajeno. Znojenje je fiziološki proces neophodan za uravnoteženje telesne temperature i izbacivanje toksina iz organizma. Međutim, kod osoba sa hiperhidrozom znojne žlezde postaju preterano aktivne i prekomerno znojenje se javlja nezavisno od temperature okoline, fizičke aktivnosti ili emocionalnog stanja. Ovo stanje može negativno uticati na društveni život, samopouzdanje i svakodnevne aktivnosti.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je prekomerno znojenje (hiperhidroza)?
To je stanje koje karakteriše stvaranje veće količine znoja od normalne. Znojenje je prirodan proces kojim se reguliše telesna temperatura. Međutim, kod osoba sa hiperhidrozom znojne žlezde postaju aktivnije nego što je potrebno. Prekomerno znojenje se javlja nezavisno od temperature okoline, fizičke aktivnosti ili stresa. Ovo stanje može biti izraženo na određenim područjima kao što su dlanovi, tabani, pazuh, lice i glava. Kod nekih pacijenata može se javiti po celom telu. Hiperhidroza može otežati svakodnevne aktivnosti i negativno uticati na društveni život. Stalno vlažne ruke, znojava stopala ili uočljive mrlje od znoja na odeći spadaju među česte znake hiperhidroze. Hiperhidroza se deli na dve glavne grupe: primarnu i sekundarnu hiperhidrozu:
- Primarna hiperhidroza: Iako njen uzrok nije u potpunosti poznat, prenosi se genetski. Primarna hiperhidroza, koja počinje u detinjstvu ili adolescenciji, može trajati ceo život. Često je prekomerno znojenje šaka, stopala, lica i pazuha. Javlja se simetrično na obe strane tela. Noćno znojenje se obično ne javlja.
- Sekundarna hiperhidroza: Nastaje usled neke bolesti ili upotrebe lekova. Noćno znojenje je često. Može biti izraženo po celom telu ili na određenom području. Iznenadni početak hiperhidroze ili njena pojava u starijem životnom dobu obično su znak sekundarne hiperhidroze.
Pored toga što je fizički zdravstveni problem, hiperhidroza može izazvati i psihološke i društvene brige kod pacijenata. Ako se ne leči, može negativno uticati na samopouzdanje pacijenta, poslovni život i svakodnevne aktivnosti.
Zbog čega nastaje prekomerno znojenje (hiperhidroza)?
Primarna hiperhidroza nastaje usled genetske predispozicije i javlja se naročito na dlanovima, tabanima, u pazuhu i na licu. Počinje u detinjstvu ili adolescenciji i može trajati ceo život. Njen uzrok nije u potpunosti poznat. Međutim, smatra se da je komunikacija između nervnog sistema i znojnih žlezda preterano aktivna. Sekundarna hiperhidroza, s druge strane, nastaje pod uticajem neke bolesti ili spoljašnjih faktora. Hormonske promene kao što su menopauza, bolesti štitne žlezde i dijabetes, neurološke bolesti (Parkinsonova bolest, moždani udar), gojaznost, infekcije i neki lekovi mogu izazvati sekundarnu hiperhidrozu. Jak stres, konzumiranje veoma začinjene hrane i preteran unos kofeina takođe spadaju među faktore koji podstiču znojenje. Kod nekih pacijenata prekomerno znojenje mogu pokrenuti i psihološki faktori (anksioznost i stres). Naročito u stresnim situacijama može se javiti prekomerno znojenje šaka, lica i pazuha. Iznenadni početak hiperhidroze ili njena pojava zajedno sa noćnim znojenjem mogu biti znak neke bolesti. Zbog toga je potrebna procena.
Koji su simptomi prekomernog znojenja (hiperhidroze)?
Najizraženiji simptom hiperhidroze je prekomerno znojenje nezavisno od temperature okoline, fizičke aktivnosti ili nivoa stresa. Primarna hiperhidroza se obično javlja simetrično, na primer kao istovremeno znojenje obe šake. Sekundarna hiperhidroza može zahvatiti velike delove tela i obično se javlja zajedno sa noćnim znojenjem. Prekomerno znojenje može izazvati društvenu anksioznost i negativno uticati na poslovni i privatni život. Simptomi prekomernog znojenja su sledeći:
- Prekomerno znojenje šaka, stopala, pazuha i lica.
- Stalno vlažne ruke i neprijatan osećaj prilikom rukovanja.
- Izražene mrlje od znoja u pazuhu i često kvašenje odeće.
- Stalno mokre čarape i pojava neprijatnog mirisa zbog prekomernog znojenja stopala.
- Izraženi napadi znojenja tokom dana, bez obzira na to da li je leto ili zima.
- Znojenje koje otežava svakodnevne aktivnosti (na primer, kvašenje papira prilikom pisanja, klizav ekran telefona).
- Buđenje zbog noćnog znojenja (javlja se naročito kod sekundarne hiperhidroze).
- Iritacija kože, razvoj gljivičnih i bakterijskih infekcija na područjima koja su stalno vlažna.
- Gubitak samopouzdanja i anksiozni poremećaj zbog prekomernog znojenja u društvenim situacijama.
Kako se dijagnostikuje prekomerno znojenje (hiperhidroza)?
Lekar analizira u kom uzrastu je znojenje počelo, na kojim područjima se javlja, u koje doba dana je izraženije i da li na njega utiču faktori kao što su stres i toplota. Za postavljanje konačne dijagnoze mogu se primeniti fizički pregled i određeni testovi. Test skrob-jod je test koji se izvodi nanošenjem rastvora joda na područja koja se znoje. Što je znojenje jače, područje postaje tamnije. Kod gravimetrijskog testa, pomoću posebnog papira meri se količina znoja koju telo proizvede tokom određenog vremena. Analize krvi, testovi funkcije štitne žlezde i testovi na dijabetes rade se kod pacijenata kod kojih postoji sumnja na sekundarnu hiperhidrozu. U slučajevima prekomernog noćnog znojenja ili hiperhidroze iznenadnog početka mogu biti potrebna dodatna ispitivanja radi traženja bolesti.
Kako se leči prekomerno znojenje (hiperhidroza)?
Lečenje se određuje prema jačini znojenja, uzroku i uticaju na kvalitet života pacijenta. Cilj lečenja je da se kontroliše preterana aktivnost znojnih žlezda i ublaže simptomi. U blagim i umerenim slučajevima hiperhidroze kao prva opcija lečenja preporučuju se kreme protiv znojenja koje propisuje lekar. U težim slučajevima mogu se primeniti injekcije botoksa (botulinum toksina) i lekovi. Injekcije botoksa blokiraju nervne signale i tako sprečavaju preteran rad znojnih žlezda. Naročito su delotvorne na dlanovima, tabanima i u pazuhu. Lečenje jontoforezom smanjuje znojenje izlaganjem šaka i stopala električnoj struji niskog napona.
Šta pomaže kod znojenja?
Za kontrolu prekomernog znojenja mogu biti delotvorne neke prirodne mere i promene načina života. Znojenje je moguće smanjiti različitim merama, od navika u ishrani i upravljanja stresom do izbora odeće i nege kože. Neke preporuke koje se mogu primeniti u svakodnevnom životu su sledeće:
- Koristite tehnike opuštanja: Joga, meditacija i vežbe disanja veoma su delotvorne u smanjenju znojenja izazvanog stresom.
- Pijte dosta vode: Dehidracija organizma može pojačati rad znojnih žlezda. Unos najmanje 2–2,5 litra vode dnevno može pomoći u uravnoteženju preterane aktivnosti znojnih žlezda.
- Birajte odeću od prirodnih tkanina: Prozračne tkanine kao što su pamuk, lan i bambus smanjuju znojenje, dok sintetičke tkanine mogu dovesti do zadržavanja znoja na telu.
- Izbegavajte začinjenu hranu i namirnice sa kofeinom: Ljuta paprika, beli luk, crni luk i veoma začinjena hrana mogu podstaći znojenje. Isto tako, napici koji sadrže kofein, kao što su kafa i čaj, mogu stimulisati nervni sistem i povećati količinu znoja.
- Tuširajte se hladnom vodom: Svakodnevno tuširanje hladnom ili mlakom vodom može pomoći u kontroli znojenja snižavanjem telesne temperature.
- Održavajte šake i stopala suvim: Za znojenje šaka i stopala može se koristiti soda bikarbona ili talk puder, koji imaju prirodna upijajuća svojstva.
- Koristite aloju veru: Gel aloje vere može ublažiti znojenje osvežavajućim dejstvom na kožu.
- Čistite kožu jabukovim sirćetom: Jabukovo sirće može smanjiti prekomerno znojenje regulisanjem pH ravnoteže kože. Može se nanositi na pazuh i stopala pomoću vate.
Uređivački odbor Anadolu Medical Center
Lekari oblasti „Dermatologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je hiperhidroza?
Hiperhidroza je prekomerno i neprijatno stvaranje znoja. Primarni oblik je najčešće fokalan i obostrano zahvata dlanove, tabane, pazuhe ili lice. Kod nekih osoba postoji i porodična sklonost. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji su uzroci prekomernog znojenja?
Novo, generalizovano znojenje može biti povezano sa menopauzom, hipertireozom, hipoglikemijom, određenim infekcijama, lekovima ili drugim bolestima. Klinički kontekst i pridruženi simptomi određuju da li su potrebne dodatne analize. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza je uglavnom klinička. Lekar procenjuje učestalost epizoda, njihove posledice i eventualne pridružene simptome. Laboratorijske analize se obično rade samo ako postoji sumnja na sekundarni uzrok. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koje mogućnosti lečenja postoje?
U zavisnosti od regije mogu se koristiti antiperspiranti sa solima aluminijuma, jonoforeza, injekcije botulinum toksina ili određeni lekovi. Hirurško lečenje se čuva za pažljivo odabrane situacije zbog mogućih neželjenih posledica. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.