Šta je hidatidna cista i kako se leči ehinokokoza?

Hidatidna cista, koja se naročito nastanjuje u organima kao što su jetra i pluća, parazitska je bolest koja se sa životinja može preneti na ljude. Uzročnik je pantljičara pod nazivom Echinococcus granulosus. Ova bolest, rasprostranjena širom sveta naročito u krajevima gde se ljudi bave stočarstvom, spada u zoonoze, odnosno infekcije životinjskog porekla. Ljudi nisu domaćini u prirodnom životnom ciklusu ove bolesti; međutim, mogu se razboleti ako slučajno na usta unesu jaja parazita. Hidatidna bolest je zdravstveni problem koji napreduje podmuklo i čiji se simptomi uglavnom javljaju tek nakon više godina. Sa rastom ciste u zahvaćenom organu razvijaju se tegobe izazvane pritiskom. Budući da u ranom periodu uglavnom ne daje simptome, većina slučajeva se slučajno otkriva tokom rutinskog snimanja. Pošto, ako se ne leči, može dovesti do ozbiljnih komplikacija, to je infekcija koju treba pažljivo pratiti.

Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.

Šta je hidatidna cista?

Hidatidna cista je cistična tvorevina koju u ljudskom organizmu stvaraju larve parazita Echinococcus granulosus. Odrasli oblik parazita uglavnom živi u crevima mesojeda kao što je pas i izmetom ispušta jaja u okolinu. Ta jaja tokom ispaše ulaze na usta u organizam životinja koje su prelazni domaćini, kao što su ovce, koze i goveda. Ljudi su, pak, „slučajni domaćini” – nisu prelazni domaćini ovog parazita, ali slučajno unesu jaja na usta.

Jaja parazita koja uđu u ljudski organizam prolaze kroz sistem za varenje i naseljavaju se u organima, pre svega u jetri, ali i u plućima, mozgu i slezini, gde se pretvaraju u ciste koje polako rastu. Ciste su uglavnom jednokomorne i ispunjene tečnošću. Budući da tečnost unutar ciste sadrži mnoštvo novih parazitskih struktura, u slučaju prskanja ciste može izazvati ozbiljne alergijske reakcije u organizmu, pa čak i anafilaktički šok.

Budući da je to bolest čiji razvoj traje godinama, teško ju je otkriti u ranom stadijumu. Međutim, kako raste, narušava funkciju organa i počinju da se javljaju klinički simptomi. Pošto je reč o ozbiljnoj parazitskoj infekciji koja zahteva lečenje, kada se postavi dijagnoza, treba je pažljivo pratiti i primeniti odgovarajući protokol lečenja.

Simptomi hidatidne ciste

Simptomi hidatidne bolesti razlikuju se u zavisnosti od toga u koji se organ parazit nastanio i od veličine ciste. U ranim fazama najčešće ne daje simptome, pa zato godinama može napredovati neprimećeno. Kako cista raste, počinje da pritiska organ u kojem se nalazi i javljaju se simptomi. Najčešći simptomi su sledeći:

• Kod cista smeštenih u jetri: Mogu se javiti simptomi kao što su bol u gornjem desnom kvadrantu trbuha, osećaj punoće u stomaku, mučnina, gubitak apetita i uvećanje jetre do te mere da se može napipati rukom.
• Ako je smeštena u plućima: Mogu se razviti tegobe vezane za disanje, kao što su bol u grudima, otežano disanje, hronični kašalj, ponekad iskašljavanje krvavog ispljuvka i smanjenje plućnog kapaciteta.
• Kod zahvatanja centralnog nervnog sistema, na primer mozga: Može izazvati neurološke znake kao što su glavobolja, napadi (epileptični), gubitak vida i poremećaj ravnoteže. Iako se ovo stanje retko javlja, nosi ozbiljan rizik.
• U slučaju prskanja ciste: Mogu se javiti iznenadni bol u trbuhu, rasprostranjena koprivnjača, otežano disanje, pad krvnog pritiska i anafilaktički šok. Ova slika može biti opasna po život.

Kod nekih pacijenata cista se može inficirati i dovesti do stvaranja apscesa. U tom slučaju slici se mogu pridružiti i simptomi infekcije kao što su povišena temperatura, drhtavica i malaksalost. Budući da simptomi najčešće nisu specifični i mogu se pomešati sa drugim bolestima, dijagnozu hidatidne ciste treba potvrditi naprednim metodama snimanja i serološkim testovima.

Kako se prenosi hidatidna cista?

Hidatidna bolest se ne prenosi direktno sa čoveka na čoveka. Izvor prenošenja su jaja parazita Echinococcus granulosus. Ova jaja se šire u okolinu izmetom mesojeda kao što je pas. Ljudi nenamerno unose ova jaja kada kontaminiranu zemlju, vodu, sirovo povrće i voće ili ruke nakon kontakta sa psima, a da ih nisu oprali, prinesu ustima. Putevi prenošenja su sledeći:

• bliski kontakt sa psima koji nose parazita i jedenje bez pranja ruku
• konzumiranje povrća, voća ili vode zagađenih jajima parazita bez temeljnog pranja
• kontakt sa unutrašnjim organima životinja koje nose uzročnika
• život u ruralnim područjima sa nedovoljnim higijenskim uslovima ili bavljenje stočarstvom

U životnom ciklusu parazita čovek nije prelazni domaćin. Ipak, slučajno može biti uključen u ovaj ciklus. Zbog toga je za prekidanje lanca prenošenja od velikog značaja naročito to da psi prolaze redovne veterinarske preglede, da se ne zanemaruje njihovo tretiranje protiv parazita i da se vodi računa o higijeni hrane.

Budući da je osnovni put prenošenja bolesti unošenje na usta jaja ehinokoka izbačenih izmetom mesojeda kao što je pas, svesno ponašanje u pogledu higijene, zdravlja životinja i bezbednosti hrane u velikoj meri smanjuje rizik od prenošenja. Osnovna pravila na koja treba obratiti pažnju radi zaštite od hidatidne ciste:

• Psi treba redovno da idu na veterinarske preglede: Naročito psi koji žive u ruralnim područjima i hrane se sirovim iznutricama treba redovno da se tretiraju lekovima protiv parazita. Psi koji nose parazita mogu, šireći jaja u okolinu, izložiti ljude riziku.
• Ne treba konzumirati sirovo ili nedovoljno oprano povrće i voće: Na česticama zemlje zagađenim izmetom mogu se nalaziti jaja parazita. Zbog toga voće i povrće pre konzumiranja treba oprati u mnogo vode i, ako je moguće, ostaviti da odstoji u vodi sa sirćetom.
• Treba voditi računa o higijeni ruku: Naročito nakon kontakta sa zemljom, igre sa životinjama ili vremena provedenog napolju ruke obavezno treba oprati sapunom; ne treba jesti bez pranja ruku.
• Psima ne treba davati sirove iznutrice: U organima kao što je jetra životinja koje su prelazni domaćini parazita (ovce, koze, goveda itd.) mogu se nalaziti larve parazita. Davanje ovih organa psima u sirovom obliku dovodi do infekcije psa i rasejavanja jaja.
• Klanje životinja treba obavljati u kontrolisanim uslovima: Klanje treba obavljati u licenciranim klanicama i u higijenskim uslovima. Nekontrolisano klanje životinja u ruralnim krajevima održava ciklus bolesti.
• Decu treba od malih nogu učiti higijeni: Deca su često u kontaktu sa uličnim životinjama. Jednostavna pravila, kao što je pranje ruku nakon takvog kontakta, treba učiti od malih nogu.
• Stanovnici ruralnih krajeva treba da budu oprezniji: Osobe koje se bave poljoprivredom i stočarstvom ne bi trebalo da zanemaruju periodične preglede, kako za sebe tako i za svoje životinje, i treba da održavaju izvore hrane i vode što čistijim.

Sve ove mere imaju veliku ulogu u sprečavanju hidatidne bolesti, kako na individualnom, tako i na društvenom nivou. Zbog toga je potrebno staviti pod kontrolu ne samo obolele osobe, već i sve faktore koji mogu sprečiti širenje bolesti.

Lečenje hidatidne ciste

Pristup lečenju hidatidne ciste određuje se prema lokalizaciji, veličini i broju cista, kao i prema opštem zdravstvenom stanju pacijenta. Lečenje se može sprovoditi metodama kao što su hirurška intervencija, terapija lekovima i u nekim slučajevima perkutana intervencija (pražnjenje iglom). Uglavnom se kombinuje više metoda lečenja.

Najčešća metoda je hirurško uklanjanje ciste. U dostupnim organima kao što je jetra potpuno ili delimično uklanjanje ciste povećava stopu uspeha. Međutim, tokom operacije mora se posvetiti velika pažnja zbog rizika od prskanja ciste. Širenje sadržaja ciste u trbušnu duplju može dovesti do reakcija opasnih po život.

Terapija lekovima se uglavnom primenjuje kao potpora pre i posle operacije. Perkutana metoda lečenja, pak, jeste procedura kojom se pod kontrolom ultrazvuka iglom ulazi u cistu, prazni se njen sadržaj i ispira se sterilnim tečnostima. Ova metoda se u nekim centrima može izabrati u slučajevima kada je operacija rizična ili kod teško dostupnih cista.

Nakon lečenja pacijente treba dugo pratiti. Budući da postoji rizik od ponovnog nastanka ciste, u redovnim razmacima treba raditi preglede snimanjem i pratiti funkciju jetre. Osim toga, i članove porodice treba proceniti u pogledu rizika, a naročito kod osoba koje su u kontaktu sa životinjama treba pojačati zaštitne mere.

Lekari oblasti „Infektologija" u Anadolu

Aytaç Çetinkaya

Prof. dr

Infektologija

Svi lekari klinike

Česta pitanja

Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.