Šta je hematom i koje vrste hematoma postoje?

Hematom je nakupina krvi koja nastaje kada usled oštećenja krvnih sudova krv iscuri van krvnog suda i nakupi se među tkivima ili u telesnim šupljinama. Povrede, hirurške intervencije, visok krvni pritisak, poremećaji zgrušavanja krvi ili neki lekovi mogu dovesti do nastanka hematoma. Simptomi povezani sa hematomom mogu se razlikovati u zavisnosti od mesta, intenziteta i veličine krvarenja. Dok se blagi hematomi uočavaju kao male modrice ispod kože, ozbiljniji hematomi mogu se razviti u unutrašnjim organima ili u mozgu i predstavljati opasnost po život.

Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.

Šta je hematom?

To je zdravstveni problem koji nastaje kada krv usled povrede, hirurške intervencije ili pucanja krvnog suda iscuri i nakupi se u određenom predelu. Zgrušavanjem krvi dolazi do nakupljanja krvi među tkivima, što se ispoljava simptomima kao što su otok, bol i promena boje. Među stanjima koja dovode do hematoma su:

• povrede nastale usled pada ili udarca,
• povrede glave ili potresi mozga,
• krvarenje posle operacije,
• pucanje krvnog suda zbog visokog krvnog pritiska,
• poremećaji zgrušavanja krvi,
• upotreba lekova za razređivanje krvi.

Tegobe povezane sa hematomom razlikuju se u zavisnosti od mesta nastanka. Krv nakupljena ispod kože ispoljava se uglavnom u vidu modrice i otoka, dok hematom nastao u mozgu može izazvati ozbiljne neurološke simptome.

Koje vrste hematoma postoje?

Kao što se razlikuju faktori koji izazivaju hematom, tako postoje i različite vrste hematoma u zavisnosti od mesta njegovog nastanka. Neki hematomi imaju blag tok, dok drugi mogu zahtevati hitnu medicinsku intervenciju. Vrste hematoma su:

• Subduralni hematom (nakupljanje krvi ispod moždane ovojnice): Hematom koji nastaje između mozga i moždane ovojnice (dura mater). Obično nastaje kao posledica povrede glave ili pucanja krvnog suda. Može se ispoljiti glavoboljom, gubitkom svesti, mučninom i neurološkim poremećajima (gubitkom govora ili pokreta). To je životno ugrožavajuće stanje koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
• Epiduralni hematom (nakupljanje krvi iznad moždane ovojnice): Hematom koji nastaje između lobanje i moždane ovojnice. Obično se razvija posle teške povrede glave ili preloma. Među simptomima se mogu javiti gubitak svesti, jaka glavobolja i proširenje zenica.
• Intracerebralni hematom (nakupljanje krvi u mozgu): Razvija se kao posledica prodora krvi u moždano tkivo. Može nastati usled visokog krvnog pritiska, moždanog udara ili povrede glave. Može dovesti do simptoma sličnih moždanom udaru, gubitka govora i svesti.
• Potkožni hematom (nakupljanje krvi ispod kože): Površinski hematom koji nastaje uglavnom posle udarca, sudara ili injekcije. Ispoljava se modricom na koži, otokom i blagim bolom. Obično ne predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik i povlači se sam od sebe.
• Intramuskularni hematom (nakupljanje krvi u mišićnom tkivu): Razvija se kao posledica prodora krvi u mišić. Obično nastaje zbog sportskih povreda, udarca ili upotrebe lekova za razređivanje krvi. Ispoljava se otokom, modricom i ograničenjem pokreta.
• Intraabdominalni hematom (abdominalni hematom): Nastaje nakupljanjem krvi oko unutrašnjih organa ili u trbušnoj duplji. Može davati simptome kao što su jak bol u trbuhu, nizak krvni pritisak i znaci unutrašnjeg krvarenja. To je ozbiljno stanje koje može zahtevati hiruršku intervenciju.
• Hematom uha (aurikularni hematom): Obično nastaje kao posledica povreda glave ili sportskih povreda. Oseća se otok, otvrdnuće i osetljivost uha. Ako se ne leči, može dovesti do trajnog deformiteta poznatog kao „karfiolasto uho“.
• Retinalni hematom (krvarenje u oku): Nastaje nakupljanjem krvi u sloju mrežnjače u zadnjem delu oka. Stanja kao što su povreda, visok krvni pritisak ili šećerna bolest mogu izazvati ovakve hematome. Budući da može dovesti do gubitka vida, može zahtevati hitno lečenje.

Koji su simptomi hematoma?

Razlikuju se u zavisnosti od mesta krvarenja, njegove veličine i toga koja tkiva u telu zahvata. Dok se blagi hematomi ispoljavaju malim modricama i otocima ispod kože, hematomi koji se razvijaju u unutrašnjim organima ili u mozgu mogu biti ozbiljni i opasni po život. Simptomi hematoma mogu se navesti na sledeći način:

• Modrica (ekhimoza): Nakupljanjem krvi ispod kože nastaju plave, ljubičaste ili crvene promene boje.
• Otok: Zbog nakupljanja krvi u predelu hematoma može se javiti otok i osećaj otvrdnuća.
• Bol i osetljivost: Posebno hematomi koji nastaju posle udarca ili povrede mogu izazvati bol i osetljivost na dodir.
• Povišena temperatura predela: Sa zgrušavanjem krvi u predelu hematoma može se osetiti blago povećanje toplote.
• Ograničenje pokreta: Kod intramuskularnih hematoma nakupljanje krvi može otežati pokrete i izazvati ukočenost mišića.
• Jaka glavobolja: Posebno glavobolja koja ne prolazi i postepeno se pojačava posle povrede glave može biti važan simptom.
• Gubitak svesti i ošamućenost: Zbog povećanja intrakranijalnog pritiska mogu se javiti nesvestica, gubitak svesti, zaboravnost i osećaj ošamućenosti.
• Poremećaji govora: Kod hematoma koji zahvataju centre za govor u mozgu mogu se javiti otežan govor ili poremećaj razumevanja.
• Problemi sa vidom: Dvoslike, zamućen vid ili iznenadni gubitak vida mogu biti posledica pritiska hematoma na optičke nerve.
• Slabost u telu i paraliza: Hematom u mozgu može izazvati gubitak snage ili paralizu jedne strane tela.
• Problemi sa ravnotežom i gubitak koordinacije: Posebno hematomi koji se razvijaju u predelu malog mozga mogu dovesti do gubitka ravnoteže.
• Jak bol u trbuhu: Nakupljanje krvi u trbuhu može izazvati intenzivan bol i osećaj pritiska.
• Otok i otvrdnuće: U trbuhu se može osetiti neuobičajena punoća i osetljivost.
• Mučnina i povraćanje: Hematomi u unutrašnjim organima mogu izazvati mučninu, povraćanje i poremećaje sistema za varenje.
• Nizak krvni pritisak i vrtoglavica: Zbog teških unutrašnjih krvarenja može doći do naglog pada krvnog pritiska i vrtoglavice.

Kako prolazi hematom?

Oporavak zavisi od veličine hematoma, mesta na kome se nalazi i opšteg zdravstvenog stanja osobe. Mali hematomi se obično prirodnim putem resorbuju u organizmu i povlače sami od sebe u roku od nekoliko nedelja. Međutim, za velike i duboke hematome može biti potrebna medicinska intervencija. Radi ubrzavanja oporavka hematoma mogu se primeniti sledeće metode:

• Primena kese sa ledom: Primena hladnog obloga (kese sa ledom) na predeo hematoma u prvih 24–48 sati sužava krvne sudove i smanjuje otok i krvarenje. Kesa sa ledom ne sme da dodiruje kožu direktno, već je treba umotati u tkaninu ili peškir.
• Podizanje (elevacija): Ako je hematom nastao na ruci ili nozi, držanje zahvaćenog dela u podignutom položaju može pomoći smanjenju otoka.
• Blaga masaža i poboljšanje cirkulacije: Posle primene hladnih obloga u prvih nekoliko dana, blaga masaža predela i primena toplote mogu podržati brže povlačenje hematoma. Međutim, ne treba primenjivati prejak pritisak; u suprotnom krvarenje se može pojačati.
• Pijenje dosta vode i uravnotežena ishrana: Za brži oporavak hematoma može biti korisno piti dosta vode i konzumirati namirnice bogate vitaminom C (kao što su pomorandža, limun, jagoda, paprika).

• Medicinsko praćenje i po potrebi hirurška intervencija: Veliki hematomi, posebno ako su nastali u unutrašnjim organima ili u mozgu, zahtevaju medicinsko praćenje. Veliki hematomi mogu zahtevati hiruršku drenažu (pražnjenje).
• Posebno lečenje za osobe sa poremećajem zgrušavanja krvi: Ako osoba koristi lekove za razređivanje krvi ili ima poremećaj zgrušavanja, za lečenje hematoma može biti potrebno prilagođavanje doza lekova.

Lečenje hematoma

Mali hematomi se obično povlače uz primenu blagih metoda. Međutim, za velike hematome ili one nastale u unutrašnjim organima medicinska intervencija je neophodna. Metode lečenja koje se primenjuju kod blagih hematoma su sledeće:

• primena hladnih obloga (prva 24 sata)
• držanje predela u podignutom položaju i mirovanje
• blaga primena toplote radi smanjenja otoka (posle 48 sati)
• unos dosta tečnosti i uravnotežena ishrana

Metode lečenja koje se primenjuju kod teških hematoma ili hematoma nastalih u unutrašnjim organima su sledeće:

• utvrđivanje veličine hematoma radiološkim snimanjem (MR, CT, ultrazvuk)
• po potrebi pražnjenje hematoma hirurškom intervencijom
• transfuzija krvi ili intravenska nadoknada tečnosti (kod teških unutrašnjih krvarenja)
• praćenje u jedinici intenzivne nege (u životno ugrožavajućim stanjima)

Iako je hematom najčešće stanje blagog toka koje organizam resorbuje, u nekim slučajevima može imati ozbiljne posledice. Posebno hematomi nastali u mozgu, u unutrašnjim organima ili oko velikih krvnih sudova zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju. Ako se simptomi pogoršaju, od životnog je značaja bez gubljenja vremena obratiti se zdravstvenoj ustanovi.

Uređivački odbor bolnice Anadolu Medical Center

Lekari oblasti „Interna medicina" u Anadolu

Ali İhsan Aker

Dr med.

Interna medicina

Cihan Top

Prof. dr

Interna medicina

Emine Dündar

Dr med.

Interna medicina

Svi lekari klinike

Česta pitanja

Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.