Guillain-Barré sindrom je akutna inflamatorna neuropatija u kojoj imunski sistem napada periferne nerve, često posle infekcije. Tipični su brzo napredujuća simetrična slabost, trnjenje i oslabljeni refleksi. Bolest može zahvatiti disajne mišiće i autonomni nervni sistem, zbog čega je ponekad potrebno intenzivno praćenje.
Guillain-Barréov sindrom (GBS) je retka, ali ozbiljna neurološka bolest koja nastaje kada imuni sistem greškom napadne nervni sistem. Ovaj sindrom, koji počinje slabošću koja brzo napreduje naročito u rukama i nogama, može za kratko vreme dovesti do teških stanja koja idu sve do paralize. Najčešće se razvija posle infekcije disajnih puteva ili infekcije želuca i creva, a imuni sistem oštećuje mijelinski omotač oko nerava. Ovo stanje remeti komunikaciju nerava sa mozgom i utiče na pokrete mišića i osećaje. Jedna od najvažnijih osobina Guillain-Barréovog sindroma je to što brzo napreduje i zahteva hitnu intervenciju. Dok se kod nekih pacijenata javlja samo blaga slabost, kod drugih su zahvaćeni disajni mišići i potrebna je podrška u jedinici intenzivne nege. Iako se bolest može javiti u bilo kom uzrastu, češće se dijagnostikuje kod odraslih. U lečenju se izdvajaju metode kao što su plazmafereza i intravenski imunoglobulin (IVIG); fizikalna terapija i pažljivo praćenje neodvojivi su delovi oporavka. Uz ranu dijagnozu i pravilno lečenje, veliki deo pacijenata može se vratiti samostalnom životu.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je Guillain-Barréov sindrom?
Guillain-Barréov sindrom (GBS), koji nastaje kada imuni sistem greškom napadne nervni sistem, retka je, ali ozbiljna neurološka bolest. Kod ovog sindroma odbrambene ćelije organizma ciljaju naročito mijelinski omotač oko nerava. Mijelin je zaštitni sloj koji omogućava nervnim ćelijama da brzo prenose električne impulse. Kada je ovaj sloj oštećen, poremećena je komunikacija nerava sa mozgom i kičmenom moždinom. Mogu se razviti slabost mišića, utrnulost, gubitak refleksa, a u uznapredovalim slučajevima i paraliza. Bolest često počinje slabošću u rukama i nogama i može napredovati tokom nekoliko dana. Iako se Guillain-Barréov sindrom može javiti u bilo kom uzrastu, najčešće pogađa odrasle. Iako je redak, zbog brzog napredovanja predstavlja ozbiljno stanje koje može zahtevati lečenje u jedinici intenzivne nege.
Zašto nastaje Guillain-Barréov sindrom?
Tačan uzrok bolesti nije potpuno poznat. Međutim, opšte je prihvaćeno da nastaje kao posledica pogrešne reakcije imunog sistema. U većini slučajeva GBS se razvija posle preležane infekcije. Okidači mogu biti naročito infekcije gornjih disajnih puteva, infekcije želuca i creva i neke virusne bolesti. Jedan od uzročnika infekcije koji se najčešće povezuje sa ovom bolešću je bakterija pod nazivom Campylobacter jejuni. Osim toga, GBS mogu pokrenuti i patogeni kao što su virus gripa, citomegalovirus, Epstein-Barrov virus ili zika virus. Retko, i posle vakcinacije ili hirurških zahvata imuni sistem može dati aberantan odgovor i pokrenuti ovaj sindrom. Bolest nije zarazna, ali to što imuni sistem posle infekcije nervno tkivo doživljava kao strano rezultira time da organizam oštećuje sopstvene nerve.
Koji su simptomi Guillain-Barréovog sindroma?
Bolest najčešće počinje utrnulošću, trnjenjem i slabošću u nogama, a zatim se širi naviše. Tipično je da su simptomi simetrični; odnosno, gubitak snage javlja se istovremeno na desnoj i levoj strani. U uznapredovalim slučajevima javljaju se otežano hodanje, ukočenost mišića, gubitak refleksa i poremećaji koordinacije. Kod nekih pacijenata zahvaćeni su i mišići lica, pa mogu nastati teškoće u govoru i gutanju. U slučajevima teškog toka slabe i disajni mišići, pa može biti potrebna podrška u jedinici intenzivne nege. Simptomi se brzo pojačavaju u roku od nekoliko dana, a zatim počinje stabilan period koji traje nedeljama. U tom periodu pacijent može u velikoj meri izgubiti sposobnost kretanja. Iako se težina simptoma razlikuje od osobe do osobe, najvažnije je to što bolest, ako se ne prepozna rano, može ugroziti život.
Simptomi Guillain-Barréovog sindroma su sledeći:
- Utrnulost, trnjenje i slabost koji počinju u stopalima
- Progresivna slabost mišića, teškoće pri hodanju i penjanju uz stepenice
- Smanjenje ili gubitak refleksa
- Dvoslike, teškoće u gutanju i govoru
- Jaki bolovi u mišićima i tegobe nalik grčevima
- Otežano disanje i slabost grudnih mišića (u uznapredovalim slučajevima)
- Ako je zahvaćen autonomni nervni sistem, nepravilan rad srca i oscilacije krvnog pritiska
Koji su tipovi Guillain-Barréovog sindroma?
Guillain-Barréov sindrom se deli na različite kliničke podtipove. Ova raznovrsnost zavisi od toga koju nervnu strukturu bolest cilja. Najčešći oblik je AIDP (akutna inflamatorna demijelinizaciona polineuropatija), naročito rasprostranjena u Evropi i Americi; kod ovog tipa oštećen je mijelinski omotač i usporeno je nervno sprovođenje. Kod tipova AMAN (akutna motorna aksonska neuropatija) i AMSAN (akutna motorno-senzorna aksonska neuropatija), koji su češći u Aziji i Latinskoj Americi, direktno su zahvaćeni aksoni nerava. Zbog toga simptomi mogu imati teži tok, a oporavak može trajati duže. Retki Miller Fisherov sindrom karakterišu paraliza očnih mišića, gubitak ravnoteže i gubitak refleksa, a naročito se češće prijavljuje na Dalekom istoku. Poznavanje ovih podtipova veoma je važno i za dijagnostiku i za plan lečenja, jer se klinički tok i prognoza svakog oblika razlikuju.
Tipovi Guillain-Barréovog sindroma su sledeći:
- AIDP (akutna inflamatorna demijelinizaciona polineuropatija): Najčešći oblik; u prvom planu je oštećenje mijelinskog omotača.
- AMAN (akutna motorna aksonska neuropatija): Zahvata motorni deo nervnih aksona i ima teži tok.
- AMSAN (akutna motorno-senzorna aksonska neuropatija): Oštećeni su i motorni i senzorni aksoni; može ostaviti dugotrajnu slabost.
- Miller Fisherov sindrom: Karakterišu ga paraliza očnih mišića, gubitak ravnoteže i gubitak refleksa.
- Druge retke varijante: Opisane su i posebne podgrupe, kao što je faringo-cervikalni oblik (tip koji zahvata mišiće za gutanje).
Koji su faktori rizika za Guillain-Barréov sindrom?
U nastanku Guillain-Barréovog sindroma ne postoji direktan nasledni faktor. Međutim, neka stanja mogu povećati rizik od bolesti. Najjači faktor rizika su infekcije preležane pre bolesti. Naročito su važan okidač infekcije želuca i creva koje izaziva bakterija Campylobacter jejuni. Osim toga, razvoju GBS-a mogu doprineti i virusne bolesti kao što su grip, citomegalovirus, Epstein-Barrov virus i zika virus. U retkim slučajevima, posle hirurških zahvata, povreda ili nekih vakcina imuni sistem može dati aberantan odgovor.
Nešto se češće javlja kod muškaraca nego kod žena, a iako se može javiti u bilo kom uzrastu, rizik raste u srednjem i starijem dobu. Pored toga, druge bolesti koje utiču na imuni sistem ili faktori stresa mogu predstavljati posredan rizik.
Kako se dijagnostikuje Guillain-Barréov sindrom?
U dijagnostici je najvažnije to što tegobe pacijenta počinju za kratko vreme i brzo napreduju. Naročito simetrična slabost mišića i gubitak refleksa daju lekaru putokaz. Za definitivnu dijagnozu rade se elektromiografija (EMG) i studije nervnog sprovođenja; na ovim testovima uočava se usporenje brzine nervnog sprovođenja. Pored toga, kada se lumbalnom punkcijom ispita cerebrospinalna tečnost, utvrđuje se povišen nivo proteina uz normalan broj ćelija; ovaj nalaz je tipičan za GBS. Analize krvi, metode snimanja i skrining na infekcije važni su za diferencijalnu dijagnozu, jer se GBS može zameniti sa moždanim udarom ili bolestima mišića. Rana dijagnoza značajno povećava uspeh lečenja i šanse pacijenta za preživljavanje.
Lečenje Guillain-Barréovog sindroma
Cilj lečenja Guillain-Barréovog sindroma je zaustavljanje oštećenja koje imuni sistem nanosi nervima i ubrzavanje oporavka. Pošto je najkritičnija osobina bolesti njeno brzo napredovanje, u ranom periodu može biti potrebno praćenje u uslovima intenzivne nege. Dve najefikasnije metode lečenja su plazmafereza (izmena plazme) i terapija intravenskim imunoglobulinom (IVIG). Plazmafereza je postupak kojim se iz krvi uklanjaju štetna antitela imunog sistema koja napadaju nerve.
Kod IVIG terapije, pak, zdravi imunski proteini daju se intravenski s ciljem ublažavanja toka bolesti. Ove dve metode su podjednako efikasne i obično se primenjuju u prvim nedeljama. Pored toga, važna je i suportivna terapija. Kod pacijenata sa zahvaćenim disajnim mišićima potrebni su podrška respiratora, očuvanje mišića fizikalnom terapijom i kontrola bola. Iako su kortikosteroidi u prošlosti isprobavani, nisu se pokazali efikasnim. Uz pravilno lečenje većina pacijenata se vremenom oporavlja, ali proces može trajati mesecima.
Kako treba da izgleda praćenje Guillain-Barréovog sindroma?
Koliko i lečenje, od ključnog je značaja i redovno i dugoročno praćenje. Razlog je to što bolest u akutnoj fazi obično brzo napreduje, zatim se stabilizuje i počinje proces oporavka. Zato, naročito u prvim nedeljama, praćenje u jedinici intenzivne nege može biti neophodno; disajne funkcije, srčani ritam i krvni pritisak treba stalno kontrolisati. Pošto kod približno trećine pacijenata može biti potrebna respiratorna podrška, u ranom periodu se obavlja priprema za intenzivnu negu. U periodu oporavka cilj je ponovno sticanje mišićne snage fizikalnom terapijom i rehabilitacijom. Tokom praćenja važna je i psihološka podrška, jer dugotrajno ležanje može povećati rizik od anksioznosti i depresije. Pacijenti treba redovno da odlaze na neurološke kontrole, a oporavak nervnih funkcija treba pratiti EMG testovima. Oporavak može biti potpun, ali kod nekih pacijenata mogu ostati trajne neurološke posledice. Zato je dugoročno praćenje neophodno za rano zbrinjavanje komplikacija.
Lekari oblasti „Neurologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je Guillain-Barré sindrom i kako počinje?
Guillain-Barré sindrom je akutna inflamatorna neuropatija u kojoj imunski sistem napada periferne nerve, često posle infekcije. Tipični su brzo napredujuća simetrična slabost, trnjenje i oslabljeni refleksi. Bolest može zahvatiti disajne mišiće i autonomni nervni sistem, zbog čega je ponekad potrebno intenzivno praćenje.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Dijagnoza se zasniva na neurološkom pregledu, uz lumbalnu punkciju i elektroneuromiografiju prema potrebi. Specifične terapije su intravenski imunoglobulini ili plazmafereza; sami kortikosteroidi nisu efikasni u klasičnom obliku. Respiratorno i srčano praćenje može biti neophodno. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Brzo širenje slabosti, otežano hodanje, disanje ili gutanje, obostrana slabost lica, palpitacije ili malaksalost zahtevaju hitnu bolničku procenu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.