Šta je glioblastom i koji simptomi mogu da se jave?

Glioblastom (GBM) je među tumorima mozga jedan od najagresivnijih i najčešćih malignih tumora. Glioblastom, koji čini značajan deo primarnih tumora mozga kod odraslih, privlači pažnju sklonošću ka brzom rastu, sposobnošću širenja na okolna tkiva i otpornošću na lečenje. Tumor potiče od glija ćelija, potpornih ćelija mozga, i obično se javlja u frontalnom i temporalnom režnju. Međutim, može se proširiti i na druge delove mozga. Ovaj tumor, koji se često ispoljava simptomima kao što su glavobolja, napadi i poremećaji vida i govora, u trenutku dijagnoze obično je već u uznapredovalom stadijumu. Glioblastom se smatra jednom od najtežih bolesti savremene medicine, jer je rizik od ponovne pojave visok uprkos primeni metoda lečenja kao što su hirurgija, radioterapija i hemioterapija. Zato rana dijagnoza, multidisciplinarni pristup i individualno planiranje lečenja imaju veliki značaj.

Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.

Šta je glioblastom (GBM)?

Glioblastom (GBM) je jedan od najagresivnijih i najčešćih tumora mozga u centralnom nervnom sistemu. Nalazi se u najvišem stepenu grupe tumora koji se nazivaju gliomi i potiče naročito od astrocita, potpornih ćelija moždanog tkiva. Pošto je reč o tumoru visokog gradusa, pokazuje sklonost ka brzom rastu i širenju na okolna tkiva. Iako se glioblastom najčešće javlja kod odraslih, može zahvatiti svaku starosnu grupu. Ovaj tumor se može razviti u različitim delovima mozga, ali se najčešće javlja u frontalnom (čeonom) i temporalnom (slepoočnom) režnju.

Zbog brzog napredovanja, oštećenja zdravog moždanog tkiva i otpornosti na lečenje, reč je o veoma ozbiljnoj bolesti. Iako se ranom dijagnozom i odgovarajućim metodama lečenja život može produžiti, GBM se danas smatra jednim od tumora mozga koji se najteže leče.

Koji su simptomi glioblastoma?

Bolest, koja obično podmuklo napreduje, u ranim stadijumima može se ispoljiti blagim simptomima. Međutim, kako tumor raste, ozbiljno utiče na funkcije mozga i dovodi do neuroloških problema. Među simptomima se mogu navesti glavobolja, mučnina i povraćanje, poremećaji vida, promene ličnosti, napadi i gubitak motoričkih sposobnosti. Sa zahvatanjem različitih područja mozga uočavaju se poremećaji kognitivnih, senzornih i motoričkih funkcija. Zato je glioblastom bolest koja direktno ugrožava i fizički i mentalni kvalitet života.

Glavni simptomi glioblastoma mogu se navesti na sledeći način:

• Glavobolja: Glavobolje koje se pojačavaju naročito ujutru i ne prolaze na uobičajene analgetike
• Mučnina i povraćanje: Razvijaju se usled porasta intrakranijalnog pritiska
• Napadi: Napadi nalik epileptičnim mogu se javiti kao prvi simptom
• Problemi sa vidom: Dvoslike, zamućen vid ili gubitak vida
• Poremećaji govora: Teškoće u pronalaženju reči, usporen ili poremećen govor
• Promene ličnosti i ponašanja: Iznenadni bes, depresija, anksioznost, povlačenje iz društva
• Kognitivni problemi: Rasejanost, gubitak pamćenja, usporeno mišljenje
• Gubitak motoričkih sposobnosti: Slabost u rukama ili nogama, utrnulost, nestabilnost, otežan hod
• Utrnulost ili trnjenje: Gubitak osećaja u određenim delovima tela
• Konfuzija: Pomućenje svesti, poremećaj orijentacije
• Problemi sa kontrolom mokrenja i stolice: Razvijaju se naročito kada tumor vrši pritisak na kičmenu moždinu ili odgovarajuća nervna područja
• Umor i malaksalost: Nizak nivo energije, teškoće u svakodnevnim aktivnostima
• Gubitak sluha ili zujanje u ušima: Mogu se javiti kada tumor zahvati temporalni režanj
• Poremećaj koordinacije: Teškoće u finim motoričkim pokretima, slabija koordinacija oko-ruka

Uzroci i faktori rizika za glioblastom

Tačan uzrok glioblastoma (GBM) još uvek nije potpuno poznat. Međutim, naučna istraživanja pokazuju da u razvoju ovog tumora ulogu imaju genetske mutacije, poremećaji u mehanizmima koji kontrolišu umnožavanje ćelija i faktori okoline. U normalnim uslovima rast i deoba moždanih ćelija kontrolišu se po određenom redu, dok se kod glioblastoma ovaj mehanizam narušava.

Ćelije nekontrolisano rastu i počinju da oštećuju zdrava tkiva. Naročito mutacije u tumor-supresorskim genima, narušavanje mehanizama popravke DNK i gubitak funkcije proteina koji učestvuju u ćelijskom ciklusu smatraju se osnovnim biološkim uzrocima GBM.

Glavni faktori rizika koji imaju ulogu u razvoju glioblastoma su sledeći:

• Genetske mutacije: Promene u genima kao što su EGFR, PTEN i TP53 mogu pokrenuti razvoj tumora.
• Porodična anamneza: Iako retko, kod osoba u čijoj porodici postoji istorija tumora mozga rizik može biti povećan.
• Starije životno doba: Glioblastom se najčešće javlja kod osoba između 50 i 70 godina.
• Muški pol: Kod muškaraca se javlja nešto češće nego kod žena.
• Izloženost zračenju: Rizik može biti povećan naročito kod osoba izloženih visokim dozama jonizujućeg zračenja.
• Poremećaji imunog sistema: Bolesti koje slabe imuni sistem, kao što je HIV, ili upotreba imunosupresivnih lekova mogu biti faktor rizika.
• Profesionalni faktori i faktori okoline: Izloženost hemikalijama, teškim metalima ili štetnim industrijskim supstancama navodi se među mogućim faktorima rizika.
• Genetski sindromi: Nasledne bolesti kao što su Li-Fraumenijev sindrom i Turcotov sindrom mogu pripremiti teren za razvoj GBM.
• Prethodno postojeći tumori mozga: Postoji rizik da gliomi nižeg gradusa vremenom pređu u glioblastom.

Kako se postavlja dijagnoza glioblastoma?

U prvoj fazi detaljno se procenjuje anamneza pacijenta; uzimaju se u obzir tegobe kao što su glavobolja, napadi i poremećaji vida ili govora. Zatim se obavlja neurološki pregled i testiraju se funkcije kao što su refleksi, mišićna snaga, ravnoteža i koordinacija. Za konačnu dijagnozu metode snimanja imaju veliki značaj. Magnetna rezonanca (MR) je najosetljivija metoda za prikaz veličine i lokalizacije tumora i njegovog odnosa sa okolnim tkivima. Kompjuterizovana tomografija (CT) u nekim slučajevima takođe može pružiti dodatne informacije.

Da bi se postavila konačna dijagnoza, potrebno je uraditi biopsiju. Tokom biopsije uzorak tkiva uzet iz tumora šalje se na patološki pregled i pod mikroskopom se utvrđuju tip, gradus i genetske karakteristike tumora. Osim toga, molekularnim testovima može se uraditi analiza genetskih mutacija; to je od ključnog značaja i za procenu prognoze i za izbor odgovarajućeg plana lečenja. Kada se postavi dijagnoza glioblastoma, obično se procenjuju i stadijum bolesti i opšte zdravstveno stanje pacijenta, pa se priprema individualni protokol lečenja.

Kako se leči glioblastom?

Glioblastom (GBM) je među tumorima mozga jedan od najagresivnijih tipova koji najbrže napreduju. Zato proces lečenja zahteva i multidisciplinarni pristup i individualno planiranje. Cilj lečenja je, iako potpuno uklanjanje tumora nije moguće, smanjiti tumorsko opterećenje, usporiti napredovanje bolesti, produžiti život i poboljšati kvalitet života pacijenta.

Plan lečenja izrađuje se uzimajući u obzir starost pacijenta, opšte zdravstveno stanje, lokalizaciju tumora u mozgu i njegove genetske karakteristike.

Glavne metode koje se koriste u lečenju glioblastoma su sledeće:

• Hirurško lečenje: Prvi i najvažniji korak obično je hirurgija. Neurohirurzi nastoje da tumor uklone što je moguće bezbednije. Potpuno uklanjanje obično nije moguće, jer se glioblastom može brzo proširiti na zdravo moždano tkivo. Zato i posle operacije tumorske ćelije ostaju. Međutim, uklanjanje većeg dela tumora pozitivno doprinosi lečenju i ublažava tegobe pacijenta.
• Radioterapija: Posle operacije primenjuje se radioterapija kako bi se ciljale preostale tumorske ćelije. Ova terapija, koja se sprovodi zracima visoke energije, pomaže u zaustavljanju umnožavanja tumorskih ćelija i u smanjenju tumora. Obično se daje u seansama koje traju nekoliko nedelja.
• Hemioterapija: Zajedno sa radioterapijom ili posle nje koriste se hemioterapijski lekovi. Najčešće korišćen lek je temozolomid. Ovaj lek izazivanjem oštećenja DNK sprečava deobu tumorskih ćelija. U nekim slučajevima mogu se izabrati i drugi hemioterapeutici ili kombinacije lekova.
• Ciljane terapije: Poslednjih godina razvijaju se individualizovani terapijski pristupi kod glioblastoma, zasnovani na molekularnim karakteristikama. Naročito lekovi koji ciljaju krvne sudove tumora mogu, sprečavanjem ishrane tumora, usporiti njegov rast.
• Imunoterapija: Istražuju se terapije nove generacije koje jačaju imuni sistem protiv tumorskih ćelija. U okviru kliničkih studija kod nekih pacijenata mogu se koristiti imunoterapije.
• Polja za lečenje tumora (TTF – Tumor Treating Fields): Inovativna metoda lečenja koja korišćenjem električnih polja sprečava deobu tumorskih ćelija. Može se primeniti naročito kao dodatak standardnim terapijama.
• Palijativno lečenje: Kod uznapredovalog glioblastoma, pošto je teško potpuno staviti tumor pod kontrolu, palijativna nega ima veliki značaj. U ovom periodu nastoji se da se kvalitet života pacijenta poboljša kontrolom bola, lečenjem napada, psihološkom podrškom i prilagođavanjem ishrane.

U lečenju glioblastoma rana dijagnoza i redovno praćenje imaju veoma važnu ulogu. Odgovor na terapiju prati se redovnim MR snimanjima. Osim toga, stalno se procenjuju opšte stanje pacijenta, neurološke funkcije i kvalitet života. Zahvaljujući novim metodama savremene medicine i kliničkim istraživanjima, u lečenju glioblastoma iz dana u dan postoje sve obećavajući pomaci.

Lekari oblasti „Neurohirurgija" u Anadolu

Ahmet Hilmi Kaya

Prof. dr

Neurohirurgija

Svi lekari klinike

Česta pitanja

Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.