Divertikulitis je upala jednog ili više divertikula debelog creva, ponekad uz infekciju. Često izaziva bol u stomaku, naročito u donjem levom delu, uz temperaturu ili promenu pražnjenja. Neki oblici su nekomplikovani, dok drugi mogu dovesti do apscesa, perforacije ili peritonitisa.
Divertikulitis je važna bolest organa za varenje koja se razvija naročito u levom donjem delu debelog creva i može se ispoljiti naglim ili ponavljanim bolovima u stomaku. Iako se često doživljava kao običan bol u stomaku ili problem sa crevima, ako se ne leči može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Divertikulitis se obično češće javlja u starijem dobu, ali se zbog prehrambenih navika i načina života može javiti i u mlađem uzrastu.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je divertikulitis?
Divertikulitis je bolest koja nastaje zapaljenjem malih kesastih ispupčenja (divertikuluma) koja se formiraju u zidu debelog creva. Sama ova ispupčenja nazivaju se divertikulumi, a njihovo zapaljeno stanje divertikulitis. Kod većine osoba divertikulumi ne izazivaju simptome, ali kada se u njima nakupe bakterije i razvije infekcija, nastaje slika divertikulitisa. Bolest može imati blag tok, ali u nekim slučajevima može napredovati toliko teško da je potrebna hospitalizacija.
Kako se klasifikuje divertikulitis i koje vrste postoje?
Divertikulitis se klasifikuje na različite načine u zavisnosti od težine bolesti, od toga da li su se razvile komplikacije i od kliničkog toka. Ova klasifikacija je neophodna za određivanje pristupa lečenju. Blagi slučajevi se mogu lečiti ambulantno, dok komplikovani oblici mogu zahtevati hiruršku intervenciju.
Vrste divertikulitisa su uopšteno sledeće:
- Nekomplikovani divertikulitis
- Komplikovani divertikulitis
- Akutni divertikulitis
- Hronični (ponavljani) divertikulitis
- Divertikulitis praćen apscesom, perforacijom ili fistulom
Šta je akutni divertikulitis?
Akutni divertikulitis je stanje koje nastaje naglim zapaljenjem divertikuluma i najčešće protiče sa izraženim simptomima. Pacijenti se obično javljaju zdravstvenoj ustanovi zbog bola u stomaku koji naglo počinje, povišene temperature i problema sa varenjem. Uz ranu dijagnozu i odgovarajuće lečenje većina akutnih slučajeva može se staviti pod kontrolu. Međutim, ako se lečenje odloži, rizik od komplikacija raste.
Zašto nastaje divertikulitis?
U razvoju divertikulitisa ulogu ima više faktora. Osnovni uzrok je nakupljanje bakterija i razvoj infekcije u divertikulumima zida creva. Faktori koji olakšavaju ovaj proces obično su povezani sa načinom života i prehrambenim navikama.
Ishrana siromašna vlaknima, zatvor, povećan pritisak u crevima i slabljenje zida creva sa godinama mogu povećati rizik od divertikulitisa. Pored toga, nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost i dugotrajna upotreba nekih lekova takođe mogu uticati na pojavu bolesti.
Koji su simptomi divertikulitisa?
Simptomi divertikulitisa mogu se razlikovati u zavisnosti od težine bolesti. U blagim slučajevima simptomi mogu biti neupadljivi, dok se u teškim slučajevima javljaju simptomi koji ozbiljno utiču na svakodnevni život. Simptomi obično počinju naglo i mogu napredovati.
Česti simptomi divertikulitisa su sledeći:
- Bol u levom donjem delu stomaka
- Povišena temperatura
- Mučnina i povraćanje
- Nadimanje i gasovi
- Zatvor ili proliv
- Gubitak apetita
- Opšta malaksalost
Kako se postavlja dijagnoza divertikulitisa?
Dijagnoza divertikulitisa počinje tegobama pacijenta i nalazima fizičkog pregleda. U analizama krvi procenjuju se pokazatelji infekcije i zapaljenja. Najčešće korišćena metoda za potvrdu dijagnoze je kompjuterizovana tomografija (CT) abdomena. Tomografija je veoma delotvorna u prikazivanju i samog divertikulitisa i mogućih komplikacija.
Gde se širi bol kod divertikulitisa?
Bol kod divertikulitisa najčešće se oseća u levom donjem delu stomaka. Međutim, kod nekih pacijenata bol se može širiti u prepone, krsta ili središnji deo stomaka. Bol je obično stalan i postepeno se pojačava. Može se pojačati pri pokretu i pritisku.
Kako se leči divertikulitis?
Lečenje divertikulitisa planira se u zavisnosti od toga da li je bolest blaga, umerena ili komplikovana. Procena se vrši individualno za svakog pacijenta. U slučajevima blagog toka bez komplikacija lečenje se najčešće može sprovoditi ambulantno. U tom periodu u prvom planu su terapija antibioticima, ishrana tečnostima ili namirnicama sa malo vlakana radi rasterećenja creva, dovoljno mirovanje i kontrola bola. Simptomi pacijenta se pažljivo prate i očekuje se da se klinički odgovor postigne za kratko vreme.
U umerenim i teškim slučajevima može biti potrebna hospitalizacija. Primenjuje se intravenska terapija antibioticima, a ravnoteža tečnosti i elektrolita pažljivo se prati. U ovu grupu spadaju pacijenti sa visokom temperaturom, jakim bolom u stomaku, povraćanjem, nemogućnošću uzimanja hrane na usta ili sa oslabljenim imunskim sistemom. U tom periodu sprovodi se redovno kliničko praćenje i praćenje snimanjem u pogledu širenja infekcije i mogućih komplikacija.
Kako izgleda dijeta kod divertikulitisa?
Ishrana zauzima važno mesto u lečenju divertikulitisa. U akutnoj fazi, radi rasterećenja creva, preporučuje se ishrana siromašna vlaknima i zasnovana pretežno na tečnostima. Kako se simptomi smanjuju, namirnice bogate vlaknima postepeno se uvode u ishranu. Dugoročno se teži ishrani bogatoj vlaknima i uravnoteženoj.
Šta ne bi trebalo da jedu osobe sa divertikulitisom?
Kod osoba sa divertikulitisom neke namirnice mogu nadražiti creva i pojačati simptome. Zato je potrebno voditi računa o ishrani, naročito u aktivnim fazama bolesti.
Namirnice koje osobe sa divertikulitisom treba da izbegavaju mogu se navesti na sledeći način:
- Tvrde namirnice sa veoma visokim sadržajem vlakana (u akutnoj fazi)
- Namirnice sa semenkama i tvrdom ljuskom
- Pržena hrana
- Veoma masna hrana
- Prerađena hrana
- Namirnice koje izazivaju gasove
Često postavljana pitanja o divertikulitisu
Da li je divertikulitis opasna bolest?
Divertikulitis je bolest koja se, kada se leči u ranoj fazi, obično može staviti pod kontrolu. Međutim, ako se lečenje odloži, može dovesti do komplikacija kao što su apsces, perforacija creva, fistula i ozbiljne infekcije. Zato je, kada se simptomi jave, obavezna lekarska procena.
Da li se divertikulitis ponavlja?
Da. Divertikulitis je bolest koja se kod nekih pacijenata može ponavljati. Naročito ako se nastave ishrana siromašna vlaknima, zatvor i sedentarni način života, mogu se javiti novi napadi. Dugoročan režim ishrane i promene načina života važni su za smanjenje rizika od ponavljanja.
Da li divertikulitis zahteva operaciju?
Veliki deo slučajeva divertikulitisa može se lečiti bez operacije. Međutim, ako se razviju komplikacije kao što su česti ponavljani napadi, suženje creva, apsces ili perforacija, može biti potrebno hirurško lečenje. Odluka o operaciji donosi se na osnovu težine bolesti i opšteg stanja pacijenta.
Mogu li se osobe sa divertikulitisom vratiti normalnom životu?
Nakon odgovarajućeg lečenja većina pacijenata se može bez problema vratiti svakodnevnom životu. Međutim, dugoročno su važni regulisanje prehrambenih navika i izbegavanje zatvora. Redovno odlaženje na lekarske kontrole povoljno utiče na tok bolesti.
Da li divertikulitis prelazi u rak?
Divertikulitis nije bolest koja direktno prelazi u rak. Međutim, budući da se može zameniti sa bolestima creva koje daju slične simptome, važno je uraditi potrebna ispitivanja. Tokom praćenja ne treba zanemariti kontrole koje preporuči lekar.
Lekari oblasti „Gastroenterologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je divertikulitis i koji simptomi ukazuju na komplikacije?
Divertikulitis je upala jednog ili više divertikula debelog creva, ponekad uz infekciju. Često izaziva bol u stomaku, naročito u donjem levom delu, uz temperaturu ili promenu pražnjenja. Neki oblici su nekomplikovani, dok drugi mogu dovesti do apscesa, perforacije ili peritonitisa.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Dijagnoza kombinuje pregled, laboratoriju i po potrebi abdominalno snimanje. Lečenje zavisi od težine i komplikacija: kod pojedinih blagih oblika moguće je ambulantno praćenje, dok su antibiotici, drenaža ili operacija potrebni u odabranim situacijama. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Jak ili rastući bol u stomaku, visoka temperatura, uporno povraćanje, veoma tvrd stomak, nesvestica ili krv u stolici zahtevaju brzu ili hitnu procenu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.