Šta je dijabetičko stopalo, koji su simptomi i kako se leči?

Dijabetes je hronična bolest koja nastaje kao posledica nedovoljne proizvodnje ili korišćenja insulina u organizmu. Ako se dijabetes dugo ne stavi pod kontrolu, vremenom može izazvati različite komplikacije. Na čelu ovih komplikacija je dijabetičko stopalo. Naročito oštećenje koje visoki nivoi šećera u krvi izazivaju na krvnim sudovima i nervnim završecima vremenom ozbiljno utiče na zdravlje stopala i stvara uslove za nastanak rana. Dijabetičko stopalo je veoma važan problem koji može početi jednostavnom ranom ili pukotinom, a napredovanjem doći do dubokih infekcija i gangrene. Problemi dijabetičkog stopala čije se lečenje odlaže ili zanemaruje mogu dovesti do ozbiljnih infekcija i, u ekstremnim slučajevima, do amputacije. Zato je od ključnog značaja da osobe sa dijabetesom budu dobro informisane o dijabetičkom stopalu i da na vreme preduzmu potrebne mere.

Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.

Šta je dijabetičko stopalo?

To je opšti naziv za ozbiljne komplikacije na stopalu koje se razvijaju u vezi sa dijabetesom. Nastaje zbog oštećenja krvnih sudova (dijabetička vaskulopatija) i oštećenja nerava (dijabetička neuropatija) izazvanih dugotrajno povišenim nivoima šećera u krvi. Kod osoba sa dijabetesom visok šećer u krvi vremenom oštećuje nervne završetke u predelu stopala. Ovo stanje dovodi do gubitka osećaja u stopalu i sprečava osobu da oseti povrede ili iritacije, zbog čega rane na stopalu napreduju neprimećeno. Takođe, poremećaji cirkulacije u krvnim sudovima povezani sa dijabetesom dovode do ozbiljnih zdravstvenih problema u predelu stopala.

U mehanizmu nastanka dijabetičkog stopala veliku ulogu ima naročito zahvaćenost nerava i krvnih sudova. Oštećenje nerava (dijabetička neuropatija) dovodi do senzornih poremećaja i gubitka osećaja. Zbog toga pacijent možda neće primetiti žuljanje od obuće, promene toplog i hladnog i male posekotine. Vremenom ove male rane postaju podložne razvoju infekcije. Ako se ne leče, mogu napredovati sve do gangrene. Začepljenje krvnih sudova u stopalu sprečava ishranu tkiva, što usporava ili potpuno sprečava zarastanje rana. Zato osobe sa dijabetesom treba da vode računa o nezi stopala i redovno procenjuju moguće rizike.

Najozbiljniji rizik kod dijabetičkog stopala je da rane postanu hronične i inficirane i da se ova infekcija proširi na duboka tkiva, pa čak i na kosti. Kako infekcije napreduju, lečenje postaje teže. U nekim slučajevima može nastati rizik od amputacije. Dijabetičko stopalo, kao posledica poremećaja cirkulacije, može dovesti i do smanjenog protoka krvi u ekstremitetima. Ovaj poremećaj cirkulacije, sprečavanjem ishrane tkiva, otežava zarastanje rana i može podstaći nastanak gangrene.

Važnu ulogu u razvoju dijabetičkog stopala imaju i vaskularni poremećaji. Otvrdnuće krvnih sudova i poremećaj cirkulacije koji se razvijaju u vezi sa dijabetesom sprečavaju dopremanje dovoljne količine krvi i kiseonika u predeo stopala. Ovo stanje usporava zarastanje rana na stopalima i dovodi do slabljenja tkiva. Kao posledica nedovoljne ishrane tkiva, čak i male rane mogu za kratko vreme dostići ozbiljne razmere. Zato je od velikog značaja da osobe sa dijabetesom maksimalno vode računa o zdravlju stopala i da svaki problem koji se može javiti na stopalima otkriju u ranoj fazi i posavetuju se sa lekarom specijalistom.

Simptomi dijabetičkog stopala

Na početku pacijenti obično ne moraju primetiti male tegobe. Gubitak osećaja u stopalima nastao zbog oštećenja nerava dovodi do toga da se mnogi problemi kasno uoče. Stalni trnci, utrnulost i osećaj bockanja u stopalima spadaju među važne rane simptome dijabetičkog stopala. Takođe se često javljaju dermatološki problemi kao što su suvoća kože, pucanje i ljuštenje. Simptomi kao što su osećaj da su stopala hladnija ili toplija nego obično, bledilo ili modrilo kože takođe mogu biti znak ozbiljnih poremećaja cirkulacije. Otok skočnih zglobova i stopala, neprijatan miris koji ukazuje na prisustvo infekcije, sekrecija ili crvenilo takođe su važni simptomi dijabetičkog stopala. Zadebljanje noktiju, uraštanje noktiju i nastanak otvrdnutih delova kože ostali su simptomi na koje osobe sa dijabetesom treba da obrate pažnju. Simptomi dijabetičkog stopala su sledeći:

• Gubitak ili izraženo smanjenje osećaja u stopalima
• Utrnulost, trnci i osećaj pečenja u stopalima
• Sporo zarastanje ili potpuno nezarastanje rana
• Otok, edem i crvenilo stopala
• Suvoća, pucanje i ljuštenje kože stopala
• Razlike u temperaturi stopala (osećaj prekomerne hladnoće ili toplote)
• Promena boje kože stopala (bledilo, modrilo, tamnjenje)
• Sekret neprijatnog mirisa iz rana na stopalu i znaci infekcije
• Povećanje broja žuljeva i otvrdnutih delova kože
• Deformitet i zadebljanje noktiju na nogama
• Deformiteti skočnih zglobova ili prstiju

Kako se neguje dijabetičko stopalo?

Nega dijabetičkog stopala od ključnog je značaja kako bi osobe sa dijabetesom poboljšale kvalitet života i sprečile ozbiljne komplikacije. Osnovni princip nege stopala je svakodnevni pažljiv pregled stopala i održavanje redovnih higijenskih navika. Osobe sa dijabetesom treba da peru stopala mlakom vodom najmanje jednom dnevno i potpuno ih osuše mekim peškirom. Stopala nikada ne treba ostavljati vlažnim, a naročito treba voditi računa da se dobro ukloni vlaga između prstiju. Radi sprečavanja suvoće i pucanja kože treba redovno koristiti hidratantne kreme, ali ih ne treba nanositi između prstiju. Nokte treba seći ravno i pažljivo, izbegavajući duboko sečenje koje može izazvati uraštanje noktiju i posekotine. Osobe sa dijabetesom nikada ne treba da hodaju bose i treba da biraju udobnu, ortopedsku obuću prilagođenu građi stopala. Pri izboru čarapa treba koristiti pamučne čarape koje nisu tesne, nemaju šavove i sprečavaju znojenje. Pored toga, treba redovno proveravati da li na stopalima postoje rane i znaci infekcije i u slučaju bilo kakvog problema odmah se obratiti lekaru. Sveobuhvatni koraci nege dijabetičkog stopala su sledeći:

• Stopala treba redovno pregledati svakog dana (da li postoji crvenilo, rana, otok i sl.).
• Stopala treba prati mlakom vodom svakog dana, izbegavajući vrelu ili hladnu vodu.
• Nakon pranja stopala obavezno treba dobro obrisati, a naročito prostore između prstiju ostaviti suvim.
• Radi sprečavanja suvoće kože treba redovno koristiti hidratantnu kremu, ne nanoseći je između prstiju.
• Nokte treba seći uredno i ravno i sprečiti njihovo uraštanje.
• Za žuljeve i otvrdnute delove kože obavezno treba potražiti pomoć zdravstvenog stručnjaka, a ne intervenisati kod kuće.
• Treba birati ortopedsku obuću koja podržava stopalo, prilagođena je obliku stopala i ima mekanu unutrašnju podlogu.
• Čarape ne treba da budu tesne, već bez šavova i pamučne.
• Nikada ne treba hodati bosim stopalima, a stopala treba štititi od oštrih i šiljatih predmeta.
• Radi nege stopala treba redovno odlaziti na kontrole kod dijabetologa ili podijatra.

Šta pomaže kod bola u dijabetičkom stopalu?

Bol u dijabetičkom stopalu obično nastaje usled oštećenja nerava (neuropatije). Može se osećati na različite načine, kao pečenje, bockanje, utrnulost ili pulsiranje. Jačina bola razlikuje se od pacijenta do pacijenta. Ponekad može biti blag i prolazan, a ponekad jak i stalan. Za ublažavanje bola u dijabetičkom stopalu mogu se primeniti različite metode, a na prvom mestu je redovna kontrola nivoa šećera u krvi. Održavanje šećera u krvi pod kontrolom može, pomažući u sprečavanju daljeg oštećenja nervnih završetaka, dovesti do smanjenja bolova. Jedna od efikasnih metoda za otklanjanje bola u dijabetičkom stopalu su lekovi koje lekar specijalista propisuje radi smirivanja nervnih bolova. Međutim, ove lekove obavezno treba koristiti na recept i pod kontrolom lekara.

Metode fizikalne terapije takođe imaju važnu ulogu u smanjenju bolova u dijabetičkom stopalu. Naročito redovne lagane vežbe, povećanjem cirkulacije, ublažavaju bolove. Takođe, masaža stopala, podržavanjem cirkulacije krvi, može pomoći u smanjenju napetosti u nervima. Kod primene toplih ili hladnih procedura treba biti oprezan. Osobe sa dijabetesom zbog gubitka osećaja možda neće primetiti opekotine ili promrzline koje mogu nastati na koži. Zato kod ovakvih procedura treba birati mlaku i kontrolisanu temperaturu.

Lečenje dijabetičkog stopala

Osnovni cilj lečenja je omogućiti zarastanje postojećih rana, staviti infekcije pod kontrolu, sprečiti oštećenje tkiva i funkcionalno očuvati stopalo pacijenta. Prvi korak u lečenju dijabetičkog stopala je pažljivo stavljanje nivoa šećera u krvi pod kontrolu. Povišen šećer u krvi usporiće zarastanje rane, povećati rizik od infekcije i pogoršati oštećenje tkiva. Zato je tokom lečenja upravljanje dijabetesom prioritet.

Nega rane je od ključnog značaja u lečenju dijabetičkog stopala. Prisustvo infekcije važan je faktor koji otežava lečenje dijabetičkog stopala. Za inficirane ulkuse dijabetičkog stopala treba započeti medikamentoznu terapiju. Hirurško lečenje dolazi u obzir u uznapredovalim slučajevima problema dijabetičkog stopala. Naročito kod nastanka gangrene, ozbiljne infekcije, dubokih rana i ulceracija hirurška intervencija je neophodna.

Među potpornim metodama lečenja je i hiperbarična oksigenoterapija (HBOT). Ovom metodom se tkivima pod visokim pritiskom daje čist kiseonik, čime se povećava oksigenacija tkiva i ubrzava zarastanje rana. Takođe, smanjenje pritiska na stopalo proizvodima kao što su posebni ulošci, ortopedska obuća i uređaji za rasterećenje pritiska, olakšavanjem opterećenja na rani, može povećati uspeh lečenja.

Uređivački odbor Anadolu Medical Center

Lekari oblasti „Infektologija" u Anadolu

Aytaç Çetinkaya

Prof. dr

Infektologija

Svi lekari klinike

Česta pitanja

Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.