Brugada sindrom je električni poremećaj srca povezan sa povećanim rizikom od ozbiljnih ventrikularnih aritmija kod određenih osoba. Može biti nasledan, ali se prepoznatljiva genetska varijanta ne nalazi kod svakog pacijenta. EKG može pokazati karakterističan obrazac spontano ili u kontrolisanim specijalističkim uslovima.
Brugada sindrom, koji dovodi do poremećaja u sistemu električnog provođenja srca, je retka genetska bolest koja povećava rizik od iznenadnog srčanog zastoja. Iako u srčanom mišiću ne postoji strukturni problem, dolazi do poremećaja u provođenju električnih signala. Ovo stanje može da izazove poremećaje ritma koji mogu biti smrtonosni, naročito tokom odmora i spavanja. Češće se javlja kod muškaraca, a ponekad se jedini nalaz ispoljava u vidu neobjašnjive iznenadne smrti. Rana dijagnoza i odgovarajuće lečenje spasavaju život.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je Brugada sindrom?
Brugada sindrom je retki genetski poremećaj ritma koji dovodi do poremećaja u sistemu električnog provođenja srca. Ovo stanje povećava rizik od opasnih ventrikularnih aritmija, koje se mogu razviti naročito tokom odmora ili spavanja, i od iznenadnog srčanog zastoja. Iako u srčanom mišiću ne postoji strukturni poremećaj, zbog abnormalnosti u električnoj aktivnosti nastaju poremećaji ritma koji ugrožavaju život. Bolest se obično otkriva u srednjem životnom dobu, ali se može javiti u svakom uzrastu. Kod muškaraca je češća i ima teži tok nego kod žena.
Zašto nastaje Brugada sindrom?
Osnovni uzrok Brugada sindroma su genetske mutacije koje narušavaju funkciju natrijumskih kanala u ćelijama srca. Najčešće zahvaćen gen je SCN5A. Ova mutacija smanjuje sposobnost srca da provodi električne impulse i dovodi do poremećaja ritma.
Uzroci sindroma mogu se navesti na sledeći način:
- Genetske mutacije: Naročito promene u genu SCN5A.
- Porodična anamneza: Srodnici prvog stepena sa iznenadnom srčanom smrću u anamnezi.
- Pol: Veći rizik kod muškaraca.
- Povišena temperatura: Porast telesne temperature može da poveća rizik od poremećaja ritma.
- Neki lekovi: Lekovi koji utiču na natrijumske kanale, kao što su antiaritmici, antidepresivi i antihistaminici.
- Poremećaji ravnoteže elektrolita: Naročito niski nivoi kalijuma i kalcijuma.
Iako je kod Brugada sindroma najčešći uzrok genetska mutacija, i faktori sredine imaju važnu ulogu u ispoljavanju bolesti. Naročito visoka temperatura, poremećaji elektrolita i neki lekovi mogu da pokrenu poremećaj ritma. Promene u genima za natrijumske kanale usporavaju električno provođenje u ćelijama srca i u nekim regijama izazivaju blokove. Ovo stanje stvara električnu neravnotežu naročito u izlaznom traktu desne komore srca. Pored toga, uticaj hormona testosterona na jonske struje u ćelijama srca kod muškaraca može da dovede do toga da bolest u ovoj grupi bude češća i teža.
Koji su simptomi Brugada sindroma?
Simptomi mogu da variraju od blagih do ozbiljnih. Kod nekih osoba nema nikakvih simptoma, a sindrom se otkrije tokom rutinskog EKG-a. Kod drugih se mogu razviti iznenadni i ozbiljni poremećaji srčanog ritma. Bolest se može ispoljiti nesvesticom, lupanjem srca ili iznenadnim srčanim zastojem, naročito tokom odmora ili spavanja. U periodima bolesti praćenih povišenom temperaturom simptomi mogu da se pojačaju. Tipično je da se opasni ritmovi javljaju obično u mirovanju, a ne posle fizičkog napora.
Simptomi Brugada sindroma su:
- Nesvestica bez razloga (sinkopa)
- Osećaj jakog lupanja srca
- Buđenje noću iz sna zbog iznenadnog nedostatka vazduha ili lupanja srca
- Iznenadni srčani arest (srčani zastoj)
- Neobjašnjiva iznenadna smrt u porodičnoj anamnezi
- Lupanje srca ili nesvestica tokom povišene temperature
Kod nekih pacijenata simptomi se mogu ispoljiti samo kada se pojavi neki faktor koji ih pokreće. Na primer, tokom bolesti praćenih povišenom temperaturom, kao što su grip ili upala pluća, ili tokom odmora posle obilnog obroka mogu se razviti iznenadni poremećaji ritma. Dok u ranom periodu mogu postojati blage tegobe kao što su lupanje srca i vrtoglavica, u kasnijem periodu napadi nesvestice postaju češći. Iznenadno buđenje noću iz sna sa kašljem ili nedostatkom vazduha takođe je važan znak upozorenja. Kod dece, neobjašnjiva nesvestica, napadi koji se smatraju epilepsijom ili iznenadna smrt u anamnezi treba da navedu na pomisao na Brugada sindrom.
Kako se postavlja dijagnoza Brugada sindroma?
Dijagnoza se postavlja na osnovu tipičnih EKG nalaza i kliničke anamneze. Na EKG-u kod Brugada sindroma tipična je „lučna (coved) elevacija ST segmenta" u odvodima V1–V3, praćena negativnim T talasom. Međutim, ovaj nalaz ne mora uvek biti izražen; zbog toga mogu biti potrebni provokativni testovi.
Metode koje se koriste u dijagnostici su:
- Elektrokardiografija (EKG): Osnovno dijagnostičko sredstvo.
- Ispitivanje porodične anamneze: Postojanje iznenadne smrti u anamnezi.
- Genetski test: Utvrđivanje mutacija gena SCN5A i drugih povezanih gena.
- Elektrofiziološko ispitivanje (EPS): Test kojim se izaziva poremećaj ritma u srcu.
U dijagnostici Brugada sindroma EKG nalazi se klasifikuju u tri različita obrasca. Obrazac tipa 1 je dijagnostički i kod njega se vidi lučna elevacija ST segmenta zajedno sa negativnim T talasom. Obrasci tipa 2 i tipa 3 izazivaju sumnju, ali sami po sebi nisu dovoljni za dijagnozu. Zbog toga se, dok se dijagnoza ne potvrdi, mogu sprovesti provokativni testovi ili elektrofiziološka ispitivanja. Kod nekih pacijenata EKG nalazi s vremena na vreme mogu nestati, pa se preporučuju ponovljena merenja u različitim vremenskim periodima. Pored toga, porodični skrining i genetski testovi imaju veliku ulogu u ranoj dijagnozi.
Kako se izvodi Brugada test?
Brugada test se izvodi radi potvrde dijagnoze kod osoba kod kojih se na EKG-u ne vide tipični nalazi, ali postoji klinička sumnja. U ovom testu intravenski se daju lekovi koji blokiraju natrijumske kanale i prate se promene na EKG-u.
- Priprema: Pacijent se priključuje na monitor i otvara se venski put.
- Davanje leka: Daju se blokatori natrijumskih kanala kao što su ajmalin, flekainid ili prokainamid.
- Praćenje EKG-a: Tokom davanja leka proverava se da li se u odvodima V1–V3 javlja tipičan Brugada obrazac.
- Posmatranje: Ako se tokom testa razvije aritmija, odmah se interveniše.
Na šta treba obratiti pažnju tokom testa:
- Test se obavezno mora izvoditi u bolničkim uslovima.
- Oprema za hitnu intervenciju mora biti spremna.
- Pozitivan rezultat jača dijagnozu, ali ga treba proceniti zajedno sa kliničkim nalazima.
Kako se leči Brugada sindrom?
Za Brugada sindrom ne postoji definitivno izlečenje, ali se radi smanjenja rizika od iznenadne smrti primenjuju različite mere i terapija uređajima. Najčešće od njih su:
- Implantabilni kardioverter defibrilator (ICD): Najefikasniji način sprečavanja iznenadnog srčanog aresta kod pacijenata sa visokim rizikom.
- Kontrola temperature: Tokom povišene temperature rizik od aritmije raste, pa je zbog toga treba brzo lečiti.
- Terapija lekovima: Lekovi kao što je hinidin mogu kod nekih pacijenata da spreče poremećaje ritma.
- Mere u načinu života: Izbegavanje lekova koji blokiraju natrijumske kanale, održavanje ravnoteže elektrolita.
- Porodični skrining: Srodnike prvog stepena osoba kojima je postavljena dijagnoza treba ispitati genetskim testom i EKG-om.
Terapija ICD-om je najefikasnija metoda zaštite od iznenadne smrti kod pacijenata sa visokim rizikom. Međutim, ICD ne mora da se ugradi svakom pacijentu; odluka se donosi na osnovu procene rizika. Kod pacijenata sa umerenim rizikom rizik se određuje elektrofiziološkim testovima. Terapija hinidinom kod nekih pacijenata može da spreči opasne ritmove. Brzo snižavanje temperature i održavanje nivoa kalijuma i magnezijuma takođe su deo plana lečenja. Pacijenti se edukuju o tome da treba da izbegavaju lekove koji blokiraju natrijumske kanale (neki kardiološki lekovi, antidepresivi, antihistaminici). Redovne kardiološke kontrole i skrining članova porodice važni su u dugoročnom zbrinjavanju.
Iako je redak, Brugada sindrom je genetski poremećaj ritma koji ozbiljno povećava rizik od iznenadnog srčanog zastoja. Rana dijagnoza je od vitalnog značaja, naročito za osobe koje u porodici imaju iznenadnu smrt u anamnezi. Kod pacijenata sa visokim rizikom upotreba implantabilnog kardioverter defibrilatora (ICD) u velikoj meri smanjuje rizik od iznenadne smrti. Stavljanje temperature pod kontrolu, izbegavanje lekova koji deluju na natrijumske kanale i redovne kardiološke kontrole imaju ključnu ulogu u zbrinjavanju bolesti. Pored toga, porodični skrininzi pomažu da se bolest otkrije u ranoj fazi i da se spreče moguće komplikacije. Uz pravilno praćenje i odgovarajuće lečenje, pacijenti sa Brugada sindromom mogu da vode zdrav život.
Lekari oblasti „Kardiologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je Brugada sindrom i kako se procenjuje rizik?
Brugada sindrom je električni poremećaj srca povezan sa povećanim rizikom od ozbiljnih ventrikularnih aritmija kod određenih osoba. Može biti nasledan, ali se prepoznatljiva genetska varijanta ne nalazi kod svakog pacijenta. EKG može pokazati karakterističan obrazac spontano ili u kontrolisanim specijalističkim uslovima.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Neobjašnjena nesvestica, agonalno disanje tokom sna ili raniji srčani zastoj mogu usmeriti obradu. Visoka temperatura može pojačati određene EKG promene. Implantabilni defibrilator namenjen je visokorizičnim profilima, dok lekove i provokacione testove vodi specijalizovani kardiološki tim. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Nesvestica, palpitacije uz malaksalost, srčani zastoj ili visoka temperatura kod osobe sa dijagnostikovanim Brugada sindromom zahtevaju hitnu medicinsku procenu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.