Bradavice su benigne kožne promene koje izazivaju određeni tipovi humanog papiloma virusa, HPV-a. Često se javljaju na šakama ili stopalima i mogu se preneti direktnim ili indirektnim kontaktom. Mnoge spontano nestanu, ali se lečenje može razmotriti ako su bolne, uporne, smetaju ili se nalaze na osetljivom mestu.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta su virusne bradavice?
Virusne bradavice su benigne izrasline kože izazvane određenim tipovima HPV-a. Obične bradavice najčešće su hrapave, dok plantarne mogu biti ravnije zbog pritiska pri hodu i ponekad izazivaju bol.
Kako se bradavice prenose?
Virus se može preneti direktnim kontaktom kože ili preko kontaminiranih površina, naročito kada postoje sitna oštećenja kože. Sam kontakt ne znači da će se kod svake osobe razviti vidljiva bradavica.
Kako se postavlja dijagnoza?
U većini slučajeva dermatolog ili lekar prepoznaje bradavicu kliničkim pregledom. Ako izgled nije tipičan, promena krvari, brzo raste ili postoji sumnja na drugu dijagnozu, može biti potrebna dodatna procena.
Koje mogućnosti lečenja postoje?
Mnoge bradavice mogu spontano nestati. Kada je lečenje potrebno, mogu se koristiti salicilna kiselina, krioterapija ili druge dermatološke metode. Izbor zavisi od mesta, broja promena, uzrasta i prethodnog odgovora na terapiju.
Kada treba otići kod lekara?
Pregled je važan ako promena bez razloga krvari, brzo menja izgled, nalazi se na genitalijama, pojavljuje se kod osobe sa oslabljenim imunitetom ili nije jasno da li je zaista bradavica.
Lekari oblasti „Dermatologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta su virusne bradavice?
Virusne bradavice su benigne izrasline kože izazvane određenim tipovima HPV-a. Obične bradavice najčešće su hrapave, dok plantarne mogu biti ravnije zbog pritiska pri hodu i ponekad izazivaju bol. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako se bradavice prenose?
Virus se može preneti direktnim kontaktom kože ili preko kontaminiranih površina, naročito kada postoje sitna oštećenja kože. Sam kontakt ne znači da će se kod svake osobe razviti vidljiva bradavica. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako se postavlja dijagnoza?
U većini slučajeva dermatolog ili lekar prepoznaje bradavicu kliničkim pregledom. Ako izgled nije tipičan, promena krvari, brzo raste ili postoji sumnja na drugu dijagnozu, može biti potrebna dodatna procena. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koje mogućnosti lečenja postoje?
Mnoge bradavice mogu spontano nestati. Kada je lečenje potrebno, mogu se koristiti salicilna kiselina, krioterapija ili druge dermatološke metode. Izbor zavisi od mesta, broja promena, uzrasta i prethodnog odgovora na terapiju. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.