Benigna hiperplazija prostate je nekancerozno povećanje prostate koje postaje češće sa godinama. Može ometati protok urina i izazvati slab mlaz, otežan početak mokrenja, učestalo ili hitno mokrenje i noćna buđenja. Veličina prostate ne odgovara uvek težini simptoma, pa se procenjuje funkcionalni uticaj.
Uvećanje prostate, koje se kod muškaraca često javlja sa godinama, čest je zdravstveni problem koji utiče na mokraćne puteve i može smanjiti kvalitet života. Medicinskog naziva „benigna hiperplazija prostate (BPH)", to je dobroćudni, odnosno nekancerozni oblik uvećanja. Obično počinje da se javlja posle 40. godine. Prostata, važan deo muškog reproduktivnog sistema, nalazi se neposredno ispod mokraćne bešike i obavija mokraćni kanal. Kako se ova žlezda s vremenom uvećava, vrši pritisak na mokraćni kanal i može izazvati razne probleme sa mokrenjem.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je uvećanje prostate?
Uvećanje prostate je stanje u kojem prostata veličine oraha, koja se kod muškaraca nalazi ispod mokraćne bešike, postaje veća od normalne. Ovo uvećanje se može prirodno razviti sa starenjem i najčešće je dobroćudno. Međutim, povećanje zapremine žlezde može suziti mokraćni kanal i otežati mokrenje. Ovo stanje s vremenom dovodi do simptoma kao što su nepotpuno pražnjenje mokraćne bešike, potreba za čestim mokrenjem i noćno ustajanje radi mokrenja.
Pritisak koji stvara uvećana prostata direktno dovodi i do toga da mišići mokraćne bešike moraju više da rade. S vremenom se ovi mišići mogu zamoriti, pa se mokraćna bešika ne prazni potpuno. Ova slika može dovesti do sekundarnih zdravstvenih problema kao što su kamen u mokraćnoj bešici, infekcije mokraćnih puteva, pa čak i poremećaj funkcije bubrega. Iako uvećanje prostate nije isto što i rak, pošto može izazvati slične simptome, redovne kontrole i tačna dijagnoza od velikog su značaja.
Zbog čega nastaje uvećanje prostate?
To je prirodan proces koji se obično razvija sa starenjem. Iako tačan uzrok ovog stanja nije u potpunosti poznat, najvažnijim faktorom smatra se promena hormonske ravnoteže sa godinama. Kako muškarci stare, nivo testosterona opada, dok udeo drugih hormona, kao što je estrogen, može porasti. Ova hormonska promena može podstaći umnožavanje ćelija prostate i postepeno uvećanje žlezde.
Osim toga, u ovom procesu ulogu ima i hormon koji se naziva dihidrotestosteron (DHT). DHT je snažan androgeni hormon izveden iz testosterona i može biti odlučujući u rastu tkiva prostate. Genetska predispozicija, faktori načina života, navike u ishrani i gojaznost takođe spadaju u činioce koji mogu uticati na uvećanje prostate. Ovo stanje, koje se ne javlja kod svakog muškarca, kod nekih osoba može se razvijati brže ili izraženije.
Koji su simptomi uvećanja prostate?
Simptomi uvećanja prostate obično se javljaju usled suženja mokraćnog kanala. Ovo stanje otežava oticanje urina iz mokraćne bešike i s vremenom dovodi do raznih problema sa mokrenjem. Simptomi koji su u ranoj fazi blagi mogu se s vremenom pojačati i negativno uticati na svakodnevni život. Simptomi nisu samo fizički, već mogu imati i psihološke efekte na kvalitet života osobe. Zato je potrebno rano uočiti simptome i javiti se lekaru.
Glavni simptomi uvećanja prostate su sledeći:
- Učestalo mokrenje: Naročito potreba da se noću nekoliko puta ustaje radi odlaska u toalet (nokturija).
- Naprezanje pri mokrenju: Teškoća da se na početku pokrene mlaz urina.
- Slab ili isprekidan mlaz urina: Urin izlazi tanjim mlazom nego normalno i sa prekidima.
- Osećaj nepotpunog pražnjenja: Osećaj da je posle mokrenja u bešici i dalje ostalo urina.
- Curenje ili kapanje posle mokrenja: Kvašenje donjeg veša posle odlaska u toalet.
- Osećaj hitne potrebe za mokrenjem: Toliko nagao nagon da izaziva strah da se neće stići do toaleta.
- Inkontinencija (nevoljno mokrenje): Nevoljno kapanje ili gubitak urina, naročito u uznapredovalim stadijumima.
- Rizik od infekcije mokraćnih puteva: Nepotpuno pražnjenje mokraćne bešike stvara uslove za infekciju.
- Poremećaj funkcije bubrega: Dugotrajna napunjenost mokraćne bešike može uticati na bubrege.
Kako se postavlja dijagnoza uvećanja prostate?
Dijagnoza uvećanja prostate počinje pažljivom procenom tegoba pacijenta i fizičkim pregledom. Prvi korak je obično detaljno ispitivanje problema sa mokrenjem koje pacijent ima. Lekar specijalista, na osnovu anamneze pacijenta, analizira simptome kao što su broj noćnih ustajanja radi odlaska u toalet, jačina mlaza urina, pečenje pri mokrenju i nagli nagon. Zatim se obavlja fizički pregled. Radi se digitorektalni pregled (DRP), jedna od najosnovnijih metoda. Ovom metodom lekar prstom kroz rektum dopire do prostate i procenjuje njenu veličinu, čvrstinu ili nepravilnosti.
Radi potvrde dijagnoze i isključivanja drugih problema mogu se zatražiti brojne pretrage. PSA (prostata-specifični antigen) test meri u krvi protein povezan sa prostatom; visoki nivoi mogu ukazivati na dobroćudno uvećanje, ali mogu biti i upozoravajući u pogledu raka prostate. Analiza urina otkriva prisustvo infekcije ili krvarenja. Testom koji se naziva uroflowmetrija meri se brzina mlaza urina i procenjuje pražnjenje mokraćne bešike. Osim toga, metode snimanja kao što su transrektalna ultrasonografija (TRUS) i u nekim slučajevima cistoskopija pomažu da se jasnije sagledaju veličina i građa prostate i njen uticaj na mokraćnu bešiku.
Kako se leči uvećanje prostate?
Kod pacijenata sa blagim tegobama obično se bira praćenje u vidu „aktivnog nadzora", odnosno redovnih kontrola. U tom periodu preporučuju se promene načina života. Merama kao što su smanjenje unosa tečnosti noću, ograničavanje unosa kofeina i redovno pražnjenje mokraćne bešike simptomi se mogu ublažiti.
Kod izraženijih tegoba prva linija lečenja obično je terapija lekovima. Kod pacijenata koji ne reaguju na lečenje ili ne mogu da koriste lekove zbog njihovih neželjenih efekata, u obzir dolaze hirurške metode.
Najčešće primenjivana hirurška metoda je TUR-P (transuretralna resekcija prostate). Kod ovog postupka se kroz mokraćni kanal posebnim instrumentom uklanja uvećano tkivo prostate. Među manje invazivnim alternativama su tehnike nove generacije kao što su laserski tretmani, mikrotalasna termoterapija ili ablacija vodenom parom. U uznapredovalim slučajevima može biti potrebna otvorena operacija. Nakon svake metode pažljivo praćenje pacijenta važno je radi sprečavanja ponovne pojave simptoma.
Lekari oblasti „Urologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je benigna hiperplazija prostate?
BPH je nekancerozno povećanje tkiva prostate povezano sa starenjem. Može suziti deo mokraćne cevi koji prolazi kroz prostatu. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Koji su simptomi?
Slab ili isprekidan mlaz, čekanje da mokrenje počne, osećaj nepotpunog pražnjenja, hitnost, učestalost i noćna mokrenja su česti. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Kako se procenjuje?
Lekar procenjuje simptome i njihov uticaj, radi pregled, analizu urina i po potrebi meri rezidualni urin. PSA se koristi selektivno, u zavisnosti od konteksta. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Kako se leči?
Kod blagih tegoba može biti dovoljna aktivna kontrola. Lekovi poput alfa-blokatora ili inhibitora 5-alfa-reduktaze i različite procedure koriste se prema indikaciji. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.